Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РЕНО ЛУЦИ JA И ДИСКОНТИНУИТЕТ ДРЖАВНОПРАВНОГ nOPtETKA

427

теорији je врло распространено гледиште (2) да je легалност промена, особито уколико je реч о промени облика државноправног поретка, битан показатељ континуитета, а нелегалност je знак дисконтинуитета државноправног поретка. Међутим, треба нагласити да се крупније промене, а такве су готово увек када уместо једног настаје други облик државноправног поретка, дешавају захваљујући различитим видовима нелегалне политичке акције као што су државни удари (3), пучеви, завере, итд. Често су такве промене резултат масовних политичких акција и борби. Све овакве промене, већ због тога што се врше супротно одредбама позитивног права, имају велики друштвени и политички значај у животу дотичних земаља (4), па се зато најчешће у њима називају револуцијама. Али, уколико те акције изазивају само промену облика државноправног поретка, не могу се квалификовати као револуције у правом смислу, односно оном који следи из напред дате дефиниције. Према томе, критеријум континуитета државноправног поретка не може бити у облику него у суштини или бићу ове творевине. Уколико се одражава иста суштина државноправног поретка постоји и његов континуитет. А то значи да дотични државноправни поредак постоји у оквиру истог друштвеног система, на тлу истог начина производње, као израз и инструмент доминације исте класе. Постојање истих основних друштвених детерминанти и фактора државноправног поретка као дела надградње условљава и одржавање континуитета и поред свих промена у облику ове творевине. У таквим околностима не наста je квалитативни преображај, односно негација постојећег државноправног поретка. 111. Пошто je државноправни поредак главки елемент политичког система сваког друштва, приликом револуције настаје и његов дисконтинуитет. Разликујући економску, политичку и идејну револуцију или ова три аспекта исте револуције, очигледно je да се политичном револуцијом пре свега радикално мења постојећи државноправни поредак. Она je нераздвојно повезана с економском (5), па и идејном револуцијом. Уопште, револуције су врло сложена збивања (6). Зато се и дисконтйнуитет своди не само на осыовне последице политичке револуцизе, него се на известан начни повезује с одговарајућим преображајима у друштвеној основи и идејној надградњи. У ствари, у својој основи, дисконтинуитет државноправног поретка и политична револуција су идентична. Ни у стварности, ни логички оне се не могу раздвојити. То нису два различита, него углавном један те исти феномен. Зато извођење револуције означава постојање дисконтинуигета: где нема револуције, нема ни дисконтинуитета и обратно. Они

(2) На пример, R. von Ihering; Zweck im Recht (франц. превод: L’évolution du Droit), Paris 1901, p. 170.

(3) О. Brichet: Etude du Coup d'Etat en fait et en droit, thèse, Paris, 1935, p. 11—13. (4) Видети на пример, The Law of Social Revolution, A Coopérative Study, Leader: Scott Nearing, New York, 1926, p. 13—202.

(5) Супротно Henry Noyelle: Révolution politique et révolution économique, Paris, 1945, pp. 119 —120.

(6) На пример. Р. Sorokin: The Sociology of Revolution, Philadelphia and London, 1925, p. 428, passim.