Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

428

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

увек иду заједно и претпостављају се. Док постоји континуитет државноправног поретка, није извршена револуција, али ако je ова доиста изведена немогуће je постојање континуитета државноправног поретка. Дисконтинуитет показује револуцију, a револуција се кроз дисконтинуитет остварује. Утолико се може рећи да je дисконтинуитет критеријум револуције и обратно, како у садржинском, друштвено-политичком, тако и формалном смислу. У самом појму револуције налази се указивање на квалитативну промену, односно смену једног државноправног поретка другим. Дакле, дисконтинуитет je само специфичан израз извођења револуције државноправног поретка. Политичка револуција и дисконтинуитет државноправног поретка не стоје једно према другом као узрок и последица. У својој јединствености су, неравно, и истовремени. Политичке револугије нису тренутан акт, него се врше у краћем или дужем раздобљу, па утолико и дисконтинуитет не може бити тренутан акт. То треба нагласити јер има гледишта да дисконтинуитет представља један тренутан акт. Поред тога, нарочито je значајно да постоји паралелизам форме извођења политичке револуције и дисконтинуитета државноправног поретка. У том погледу ни историски, ни логички не може бити несклада. Зато, уколико се појављује облик једног, неизбежно je то и облик другог. Уопште, револуције као фактично збивање истовремено имају највећи могући правки значај и реперкусије (7). Но, управо у вези с обликом извођења револуције, односно дисконтинуитета и њиховог правног изражавања искрсавају сложени проблеми. Не узимајући у обзир прелаз од робовласништва у феудализам и питаньа шта je ту политичка револуција, треба указати на разноврсност прелаза од феудализма у капитализам, а од овог у социјализам. Политичка револуција се увек састоји у освајању политичке власти од стране нове владајуће класе, без обзира на који начин се то постиже. Самим тим нестаје ранији и ствара се нови државноправни поредак. Проблем je крајње гфост кад je реч о типичним и потпуним револуцијама какве су биле Велика француска 1789 и Октобарска 1917, али je изванредно сложен у свим другим случајевима. Имајући у виду пре свега типичне политичке револуције, али и промене које немај у доиста такав значај и смисао, у теорији су на разне начине истицана гледишта о наступаньу дисконтинуитета државноправног поретка: на пример, тврдњом да су револуције негадија позитивног права (8), да њих правка теорија не може обухватити (9), да оне руше постојећи правки поредак (10), итд. Штавише, и гледишта која истину да и при таквим условима остаје континуитет, самим избором аргумената у ствари признају стварни нестанак ранијег државноправног по-

ст) Р. Martin: Portée juridique des révolutions en droit public interne, thèse, Montpelier, 1938.

(8) A. Esmein: Eléments de droit constitutionnel, Paris, 1927, 8 éd., t. I, p. 604; L. Duguit: Traité de droit constitutionnel, Paris, 1930, t. 111, pp. 609, 697.

(9) Carré de Malberg: Théorie générale de l’Etat, Paris, 1922, vol. I, pp. 193, 497, 523.

(10) W. Schönfeld: Die Revolution als Rechtsproblem, „Archiv des öffentlichen Rechts”, 1927, S. 179.