Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РЕВОЛУДИЈА И ДИСКОНТИНУИТЕТ ДРЖАВНОХХРАВНОГ ПОРЕТКА

429

ретка: на пример, да je континуитет заснован на международном праву (11), јавном мњењу као подлози права (12). IV. С обзиром на различитост облика револуције, односно дисконтинуитета, није лако утврдити шта je битно обележје и стваран показатель таквог прелаза. У отите говорећи, то су битни и заједнички момента сваке револуције. Што се тиче државе, када се револуција изводи с непосредном употребом оружаног насиља, сасвим je јасно да се дисконтинуитет испольава у рушењу ранијег државног механизма и стварању новог. То je један од првих захтева револуционарне праксе и теорије (13). Тада се разбија целокупна структура старе државе и уклањају сви ньени елементи. То je услов упешног извршења револуције. Револуционране снаге, изграђујући сопствени државни апарат, елимнишу ранију државу. Такве промене у целини и емпириском очигледношћу пружају докао о насталом дисконтинуитету, као, на пример, у Октобарској револуцији (14). Али, када се револуција изводи на други начин, онда нема разбијања ранијег државног апарата, него се у њему врше постепене промене и прилагођавања. Њихов општи смисао се првенствено састоји у промени класног састава политичких органа како би могли деловати као инструмент класних снага које су носилац постелено извршене револуције. Промене у врховима, а затим у нижим карикама државне организације представљају десконтинуитет дотичне државе. При том, стручни и технички део државне организације и кьен изглед не трпе дубоке промене, него тек толико да могу служити као проводници власти политичких органа. Слично стоји ствар и с дисконтинуитетом правног поретка. Револудије изведене применом насиља паралелно с успоставл>ањем новог механизма власти, успостављају на развалинама старог поретка нови. То значи да се разбија и елиминише целокупна структура ранијег поретка, укидају акти, институти и норме који су га сачињавали и уместо тога изграђује се нов поредак. Нестанак ранијег je претпоставка настанка новог поретка. Али, када се револуција врши на други начин, преображај није тако одсечан и очигледан. У ствари, тада стари поредак мора претрпети потребне модификације у својим битним компонентама. Уместо укинутих аката морају се донети нови који одговарају степену друштвених преображаја, насталих етапним извршењем револуције. Само на тај начин, уосталом, могу се исте изразити, jep je право основни облик нормирања и регулисања друштвених процеса. У ствари, променом класног састава и политике органа државне власти, и право мора бити толико преображено да може служити као инструмент нове политике. (11) F. Sander: Das Faktum der Revolution und die Kontinuität der Rechtsordnung, „Zeitschrift für öffentliches Recht”, Wien, 1919.

(12) G. Liet Veaux: La Continuité du droit interne, Paris, 1943, pp. 249 —259, 446. (13) В. И. Лењин: Држава и револуција, Београд 1947.

(14) П. Стучка: Револуционарнаја роле советского права (хрестоматија), Москва. 1931, с. 133—134, 156—162.-