Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

430

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У таквим сложении процесима Састоји се дисконтинуитет државноправног поретка. Али ти преображаји имају и одређен државноправни, формални израз. Тако, на пример, нова власт може прећутно или изречено, у одређеном правном акту, укинути важност свих или одређених норми старог правног поретка, али када се револуција не изводи у виду грађанског рата, то укидање се врши као за време континуитета државноправног поретка. Но, најважнији израз и истовремено показатељ дисконтинуитета јесте доношегье новог устава, по садржини радикално различитог од ранијег, а само доношење je супротно правилима о ревизији који садржи ранији устав (15). Наравно, није свака промена или доношење новог з'става знак дисконтинуитета, него само у случају када доиста фиксира тековине револуције, када изражава друкчије жласне и политичке односе у земљи него ранији устав. Ако се пак, револуција изводи постелено, у фазама, онда те фазе могу бити обележене допошењем неколико устава. Најзад, треба нагласити да дисконтинуитет који настаје у вези с револуцјиом представља само дијалектичку негацију ранијег државноправиог поретка: истовремено се квантитативно мења суштина и задржава све оно што битно није у супротности с том новом суштином. Ове опште напомене, наравно, могле би се конкретизовати анализом револуциоиарних преображаја у свакој земљи, а то значи и нашој jep je у њој извршена специфична смена старог новим државноправним поретком током народнослободилачке борбе, али то прелази оквире овог разматрања.

Др-

Стеван К. Врачар

ГРАЂАНСКОПРАВНИ ИЗРАЗ ДРУШТВЕНЕ СВОЈИНЕ

1. Данае je већ несумњиво да друштвена својина има свој грађанскоправнм израз, иако ce још много дискутује о томе какав je однос грађанскоправног израза друштвене својине према осталим изразима или видовима друштвене својине. Међутим, дуге времена се порицало да друштвеиа својина има свој грађанскоправни израз. Први разлог за то порицање je био совјетски идејни утицај на наше право, а други једна концепција, која се код нас појавила, да друштвена својина у нас престаје бити правна категорија и да она уопште нема субјекта. Совјетску концепцкју социјалистичке својине je најдоследније и детально израдио Венедиктов у својој монографији Совјетска државна својина која ce појавила 1948. Но, ту концепцију он je заступао и у својим ранијим радовима, и њу су делили и други совјетски правки теоретичари, као, на пример, Агарков и Генкин. По том схватавьу социјалистичка својина je лржавна својина. Она припада совјетском народу кога заступа совјетска држава. Она je основа благостања и напретка совјетског

(15) H. Lévy-Bruhl: Le concept juridique de révolution, y Introduction à l’étude du droit comparé en l’honneur d'Ed. Lambert, Paris, 1938, vol. 2, p. 252.