Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АПСТРАКТНИ ПРАВКИ ПО СЛОВИ

63

Да видимо сада практичност ова два система. И на то питање je тешко одговорити. Ошпте je схватавье да систем аустријско г и нашег права више заштићује сигурност и правни континуитет приликом стицања стварних права а немачки систем брзину. Извесно je да je у време када je настао Немачки грађански законик, постојала je у друщтву у коме je донет, велика дисциплина у погледу поштоваььа прописа па je и та околност ишла у прилог прихватању система апстрактног преноса стварног права традицијом. У аустријској царевиыи у почетку XIX века ситуација je била друга но И тамо се систем који смо навели добро афирмисао. Практичне разлике и нису велике. Ипак ми се чини да би и данас у нашем друштву систем Аустријског грађанског законика више помогао јачању дисциплине у промету стварним правима. Осим тога, тај систем у нас има већ дубоку традицију и усаглашен je са нашим осталим правним институцијама (12). 5. Апстрактно обећање дуга. Други апстрактни правни посао у Немачком грађанском законику je апстрактно обећање дуга и апстрактно признаке дуга. Овај посао предвиђа § 780 НГЗ, па je из немачког права прешло у Швајцарски грађански законик (чл. 17), а у одређеном обиму и у Мађарски грађански законик (чл. 242), итд. Апстрактно обећање дуга постоји окда када дужник обећа повериоцу да ће извршити одређену престацију без обзира на правни или економски циљ. Према томе то може да буде ма каква престација по тексту § 780 НГЗ али у пракси je најчешће реч о плаћању одређеног новчаног износа. Овај посао je заиста сличан римској стипулацији. Посао je апстрактан утолико што je захтев из оваквог правног посла утужив без обзира на каузу, тј. на правни или економски циљ у горе изнетом смислу. Ипак и тај посао има каузу и она се узима у обзир на основу приговора туженог. Док je, дакле, апстрактни посао преноса стварних права пуноважан без обзира на каузу, овај посао се не може остварити мимо или насупрот каузи. Он додуше дејствује мимо или насупрот каузи утолико што се може утужити без истицања каузе. Но ако се то учини, ако, на пример, купац обећа исплату куповне цене у виду таквог апстрактног обећања дута имајући у виду пријем робе a купљену робу не прими, он може истаћи приговор да није дужан да плати обећани износ јер кауза није остварена. Према томе стварна разлика ове врете апстрактног посла од каузалних послова je у терету доказивања. Док код каузалног посла, рецимо редовне куповине и продаје, купац или продавац могу да остваре свој захтев само онда ако већ у самој тужби означе каузу тј. циљ због чега je посао био закључен, у овом случају поверилац који истине захтев, то не мора да учини, но дужник може путем приговора да истакне доказ о непостојању каузе и да на тај начин осујети захтев. Штавише, ако je кауза „недозвољена“ или „противзаконита“ (13), захтев се не може ни остварити

(12) Систем тутулуса и модуса при преносу својине има Шпански грађански законик који je иначе рађен под јаким утицајем Code civE-a. Швајцарски грађански законик има мешовит систем, и то за пренос непокретности аустријски я за пренос покретности немачки. Исти je случај и са новим Мађарским грађанским закоником из 1959.

(13) Изрази „недозвољена“ и „противзаконита“ кауза стављени су у наводнике јер у ствари сама кауза као имовински циљ. као ефекат који се остварује и објективизира у имовини учесника у правном послу не може бити дозвољена или забрањена. Она може само фактички да настаје или не. Но објективно право или воља странака у оквиру објективног права може да квалификује тај ефекат као