Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

тинуитета држава своди се на питање да ли нове владе, поред признаван>а осталих уговора, желе да признаку и изврше финансијске обавезе претходних влада. ФНРЈ je преузела у принципу све финансијске обавезе Краљевине Југославије. То je било правилно решење са гледишта међуыародног права a такође целисходно и нужно за дадьи ток развијања пријатељских односа са другим државама. У листи предратних дугова и зајмова уз Споразум о зајму између ФНРЈ и Међународне банке за обнову и развој од 11 октобра 1951 садржан je списак дугова и зајмова како Краљевине Југославије тако и Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе на које се обвезивала ФНРЈ (18). Ти дугови и зајмови имају потпуно исти статус као и остале финасијске обавезе Краљевине Југославије за ФНРЈ. Ту се не чини никаква разлика како у признавању тако и у отплати. До сада су скоро са свим заинтересованны земљама, посебно са Француском, дефинитивно или привремено склошьени споразуми око отплате ових зајмова или дугова. Уговорагье о висини и начину отплате врши се на јединствени начин, како за обавезе пре Првог светског рата тако и за обавезе између два светска рата (19). Приметићемо овде да су зајмови Краљевине Црне Горе преузети, што није случај са међународним уговорима како двостраним тако и вишестраним о чему je било раније речи. Црногорски зајам од 5% у фунтама из 1909 изричито се помиње у Споразуму са британским портерима од 17 новембра 1959 (20). Црногорски зајам од 6% у француским францима из 1913, и поред тога што се не помиње у споразуму са Француском, ушао je у- општу суму дуговања Француској. ФНРЈ je такође приступила дефинитивном регулисању дугова у вези са југословенском квотой и аустро-угарским дуговима, југословенским уделом у отоманском

(18) ~Службени весник Президијума Народне скуштине ФНРЈ“, бр. 24/1951. Као предратни инострани дугови са сташем од 5 априла 1941 у поменутој листи уз Споразум су наведени: 4°/о Конвертовани зајам 1895; s°/о Монополски зајам 1902; 4,5°/о Зајам за грађеше железница и преоружање војске од 1906; 4,5'% Зајам за грађење железница и довршење преоружавања од 1909; 5% Зајам за ликвидирање најпрешнијих ратних трошкова и најхитнијих државних потреба; 4,5% Хипотекрпе облигције Управе фондова од 1910; 4,5% Комуналне облигације Управе фондова од 1911; Лутријски зајам српског Друштва Црвеног Крста од 1907; 5% Црногорски зајам од 1909; 6% Дрногорски зајам од 1913; даље, Дуг Заједничкој каси Париз; Дуг Друштву јужних железница (Дзшав —Сава—Јадран). Затим следе дугови и зајмови Краљевине СХС односно Југославије после првог светског рата.

(19) У почетку су склапани привремени споразуми у којима je долазило до сагласности о битним питањима. Касније се утврђивала глобална сума отплате свих дугова или одређених дугова једној земљи. Признанье и отплата иностраних предратних дугова били су покаткад услов за добијање нових зајмова и кредита. Временски рок за отплату у ратама je различит. Обично краћи, неколико година, a најдужи са Француском 13 година и 6 месеци. почев од 15 априла 1957, Начин отплате се врши уобичајено преко обрачуна за трговински извоз Југославије у те земтье, било за већ извршени или за будући извоз робе, Највећи део ових дугова и зајмова отпада на Француску. То je и разумљиво с обзиром на раније међународне везе Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе са пре Првог светског рата. Не располажемо тачним подацима о сумама које су већ исплаћене, али с обзиром на време када су споразуми закл>учени, ти рокови за отплату сз т већ прошли (изузев са Франщ г ском). Тако je у вези са рапијим финансијским потраживањима према Југославији закључено више споразума у којима су поред осталог обз г хваћени другови и зајмови пре првог светског рата. На пример споразуми са Француском (~Сл. лист ФНРЈ“, Додатак: Међународни уговори и други споразуми у даљем тексту: Додатак „Сл. листа ФНРЈ“ бр. 9/1955; 15/1956; 6/1959; 5/1961; са Швајцарском (Додатак ~Сл. листа ФНРЈ“, бр. 9/1960); с Белгијом и Луксембургом (Додатак „Сл. листа ФНРЈ“, бр. 6/1959; 7/1961); са В. Британијом (Додатак ~Сл. листа ФНРЈ“. бр. 3/1961); са Холандијом (Додатак ~Сл, листа ФНРЈ“, бр. 2/1962); са Данском (Додатак ~Сл. листа ФНРЈ“, бр. 4/1960).

(20) Додатак ~Сл. листа ФНРЈ“, бр. 3/1961.