Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

77

12 Уговора о заштити машина од 1919 са главним савезничким и удруженим силама остали су на снази сви уговори и обавезе Краљевине Србије. Краљевина СХС je такође уговорним путем постигла сагласност са осталим савезничким и неутралним силама да се пр имена појединих трговинских уговора Краљевине Србије са тим земљама прошири на целу територију Краљевине СХС односно Југославије. После Друтог светског рата није било потребе да се примени сличая уговорни поступай с обзиром на неоспоран лродужетак . међународноправног субјективитета јутословенске државе пре и после Другог светског рата. За то и није било потребно посебно се изјашњавати о уговорима и обавезама пре Првог светског рата с обзиром да су исти аутоматски преузети као и сви остали уговори и обавезе Краљевине Југославије по принципу међународноправног континуитета југосповенске државе.

Др. Стевап Ђорђевић

РУКОВОДИОЦИ РЕСОРА У СВЕТУ И У ЈУГОСЛАВИЈИ

Претходни појам. Нови Устав Југославије отворио je пут дубоких промена у положају, улози, броју и сл. руководилаца ресора. Избегавамо уобичајени израз шеф ресора пошто он изазива асрцијације на руководиоца инокосног органа, a број колегијалних органа je у порасту не само! у Југославији (у њој веома много) већ и у целом свету. Док je руководилац инокосног органа, како координатор делатности припадника тог органа тако и њихов хијерархиски старешина —шеф дотле je руководилац колегијалног органа по правилу координатор делатыости припадника колегијалног органа. Хијерархиски момент код руке водиоца инокосног органа утискује своја обележја и у шеговој координативној функцији тако да се она разликује, у сваком случају у атмосфери 3/ којој се спроводи, од координативне функције руководиоца колегијалног органа која бар у принципу подсећа на координативну функцију руково дилаца колегијалних органа друштвених организација. Колегијални органи нису особеност демократске државе већ je специфичное! демократске државе у њиховом великом броју. Доста колегијалних органа je било и постоје у бирократским државама. Упоредна и историска проучавања су коришћена приликом израде новог југословенсог Устава. Стога je пре свега неопходан историски поглед на ово питање. Историеки поглед. Испреплитање не само надлежности разних садржина из исте државноправне функције него и разних државноправних функција, ушвучујући и судску функцију, код руководилаца ресора je характеристично за добуржоаске бирократске државе. У том погледу су функционери небирократских добуржоаских држава, нарочито демократских нпр. Атине много даље отишли у раздвојености државноправних