Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

78

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

функција, како" због вишег нивоа културе у демократами полисима, тако и због неповерења према функционерима због евентуалних аутократских амбиција функционера (у демократским полисима и у плутократском Риму). Међутим, на највишем степену развитка друштвених односа у бирократским деспотијама судска функција се у извесној мери одваја да би се опет укљ учила у домен руководилаца управних ресора у време опадана бирократских деспотија. (1). У ранобуржоаској бирокраској држави доминација робноновчаних односа, рационалне организације и привредног рачуна и начина уговарања својственог капитализму je подлога коренито нове бирократије која се само једним делом политичко-технички и правно-технички инспирисала апсолутном монархијом као и царским Римом који се опет доста угледао на источне деспотије. Наполеоновска држава je великим делом модел праве ранобуржоаске бирократске државе. Оно што je у ној характеристично за све државне службенике, укључујући и руководиоце ресора je то да „јавна власт није прерогатива једног човека - монарха; она je подељена између високих државних службеника [... ] у Наполеоновом систему било je мало места за извршне комитете (неодговорне, какве je практиковала апсолутна монархија -А. С.). Инсистирало се на личној акцији и личној одговорности, што je једна од најбољих особина француске управне традиције. [... ] Друга Наполеонова идеја која подсећа на Римљане и на војску, јесте убеђене о потреби способног генералног штаба и спремних специалиста. Министри и нихови штабови могу се упоредити са редовним, трупама [...]“ (2). Мада су неки од Наполеонових министара били људи великих способности, по правилу они нису имали утицајнију политичку улогу. Они нису били УДРУжени у самосталнији кабинет и били су у извесној мери под контролом: Државног савета. С друге стране ни наполеоновска држава није могла избећи извесно удвостручење и мешање ресорних надлежности, с тим што она то намерно није избегла да би се блокирале амбиције способнијих министара. (3). Број најважнијих министарстава није велики: за финансије, за спољне послове, за оружане снаге и за унутрашње послове. Ипак, практично je министарство полиције ушло у ред ових најважнијих министарстава захваљујући способностима ресорног старешине. Министар унутрашњих послова има у својој надлежности послове државне управе који не спадају у послове осталих ресора, јавне радове, полицију (пример удвостручена надлежности), образовање, црквена питања, надзор над локалним властима, пољопривреду, трговину, итд. С обзиром да социјална и здравствена питана спада) у у домен локалних и подручник органа власти, надлежност министра за унутрашнье послове простире се и на та питана (4). Друштвене службе су тада тек биле у свом зачетку. Када je у приватномонополистичком капитализму почео нихов замах, када и неке привредне делатности као што je железница долазе под режим јавне службе,

(1) Ф. Чулиновић: Опћа хисторија државе и права, Загреб, 1949, с. 71—73, и 66. (2) В. Chapman: The profession of Government, London, 1959, pp. 27—28.

(3) E. Strauss: The Ruling Servants, London, 1961, p. 192. (4) B. Chapman: op. clt., p. 27.