Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

86

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

политичкој пракси који указују на извесне тендендије претераног осамостаљивања (20). У том смислу говоре и бројке о јавним службеницима који се Налазе у оквиру ресора односно под њиховим надзором. Укупан број службеника јавне управе, искључујући особље државних секретаријата за народну одбрану и унутрашње послове, установа које су под њиховим непосредним надзором и особље које je у служби изван Југославије, износи: 1952 255.953 (15,2% од укупно запослених а 1,5°/о од укупног становништва); 1959 399.644 (14,7% од укупног броја запослених а 2,1% од укупног становништва). Бројно стаже особља јавних служби (31 марта 1958) било je овако: (21).

Иако Југославија спада у земље са малим бројем јавних службеника, тај број ипак захтева од руководилаца ресора велики рад, способности и ауторитет. Мада je у порасту број колегијалних, друштвено-државних ресорних органа —• савета у којима ауторитет и капацитети колегијума могу у великој мери да замене ауторитет и капацитете руководиоца, ипак већина ресорних органа за сада joui мора остати инокосна; (једини ресорни колегијални орган чисто државног карактера je комитет који je био неко време примньен само за један ресор у савезној управи). Већина јавних службеника (самосталних установа и организација и локалних јединица) није под оперативом руководилаца савезних и републичких ресора. Али, њихови ресори морају ове службенике не само контролисати по линији закона него им указивати и стручну помоћ, итд. Рациона лизациј ом од 1959 укупан број јавних службеника je у 1960 нешто смањен. Али je сигурно да ће овај број бити повећан порастом потреба ко je има друштво у погледу на јавну управу. Стога нова обележја руководиоца ресора, према уставној реформи од 1963, сама по себи не 6и била могућа и довољна за остварење виптах социјалистичких преображаја у њиховом положају и улози. Она не могу постићи свој цюь без корелативних промена у извршном већу, скушптини и уопште у целокупном друштвеном уређењу. Једна од две највеће новине код руководилаца ресора je правило о ограничењу њихове реизборности (чл. 83, ст. 1,2, Устава СФРЈ, као и одговарајуће одредбе републичких устава). Трајање његове функције je четири године, и 4 године после тога он не може бити именован на такву функцију. Кад би се ово ограничена тако без изузетка спровело могло би у неким случајевима да значи да с положаја руководиоца ресора мора да оде неко ко je изузетно стручно или политички потребан. Отуда Уста-

(20) Др J. Ђорђевић: Социјализам и демократија, Београд, 1962, с. 300 и 305; Др П. Николић: Разве j скупштинског система у Југославији, Архив, 3-4/61, с. 328. (21) Др. Е. Пусић: Управа, с. 169 и 168; упор. с. 170.

Укупно Радника Службеника Култура, просвета и наука 147.063 18.995 128.068 Социјално-здравствена служба 110.200 37.074 73.126 Државна власт и управа 112.351 27.269 85.082 Правосуђе 11.762 412 11.350 Финансије и кредит 32.695 1.357 31.338 Света 414.071