Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

САМОУПРАВА ОПШТИНА У БУРЖОАСКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

197

државном органу), и треће, у знатној слободи одлучивања у питањима која су од интереса за општину. Оваква општинска самоуправа каква je постојала у Далмацији имала je своје кррене у далеко) прошлости, -па се и могла одржати добрим делом и због тога што се ослањала на традицију. Томе je припомогла одређена материјална база у којој су доминирали заостац-и односа колективне својине (уз личну и породичну). Наиме, сваки одломак имао je своја одвојена добра (земљу, пашњаке, -шуме). Услед тога представљао je и засебну ~катастарску и псреску општину“ (систем колективног опорезивања од стране државе). Сви одломци и-мали су затим и заједничку својину у ошытини. И једном и другом управљао je општински одбор односно општинско веће, a коришћење je било појединачно (од стране одломака) (2а). Приходи од__ заједничке општинске својине одлазили су на подмиривање заједничких општинских трошкова, а приходи од имовине одломака нису се делили између његових становника већ су исто тако одлазили У посебан фонд 'за издатке од опште користи за дотични одломак. Уколико неки од одломака не би био у стагьу да равномерно учествује у подмиривању општих трошкова, због оскудице у заједничким добрима (и лично) имовини) пошто учешће у коришћењу тих добара није било подједнако остали одломци додавали би сразмерно својим приходима онолико колико je било неопходно за сабирање укупне суме. Сразмера je одређивана висином пореза коју je држава разрезивала на општине и висином неопходних средстава за остваривање. самоуправних, општинских задатака. Установа подвојене колективне свој.ине (одломака и општина) повлачила je и састављање посебних буџета: сваки одломак правио je своје будете а ньихов збир представљао je општи буџет. Поред тога састављен je и посебан буџет општине на основу општинске својине и обавеза и потреба општине. Овакав систем имовинских односа (и буџетоких) изгледао би врло погодан за самостално економско и културно подизање појединих крајева (одломака). Међутим, ако се има у виду привредна заосталост покрајине у то време и постојање чак и феудал-них (колонатских) односа са италијанским феудалцима -који су односили добар део прихода, као и систем високог пореског оптерећења наметан од стране раније аустријске а затим и јутословенске државе и општине и одломци нису имали много користи од своје економске и политичке самосталности. Напротив, имућнији одломци морали су „издржавати“ оскудније који су готово редовно били; презадужени. , Закључак би према томе био да се већа самоуправност далматинских општина могла одржати захваљујући. прво, архаичним односима својине, друго, компликованом режиму коришћења те својине утврђеним давна-

(2а) На пример: Општина Макарска je имала 1910 Општинске имовине 13.522,66 ха, а приватне 5.269,34 ха (на 11.016 становника); Општина Книн je имала општинске имовине 43.856,17 ха а приватне 17.130,83 ха (на 22.810 становника); Општина Шибеник je имала општинске имовине 23.509,03 ха, а приватне 22.375.97 ха (на 24.747 становника); Општина Задар je имала општинске имовине 9.746.55 ха, а приватне 22.436,45 ха (на 32.551 становника). Ове општине су спадале у највеће општине Далмације и главку привоедну грану представљало je сточарство осим у Задарској општини. (Андрија Бабић: Криза политичких општина Далмације, ~Савремена општина“, бр. 6, септембар 1926, 37-—49, Београд.)