Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

САМОУЛРАВА ОПШТИНА У БУРЖОАСКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

211

уопште треба овај Закон?“ Диокусија се затйм заоштрила и по праву председыика општинског одбора да кажњава: новчано до 50 динара или затвором до 24 часа. Ове казне одмах су извршене с тим што ее накнадно могла изјавити жалба. Зато су неки посланици предлагали да се председнику не даје ово овлашћење због тога што отвара могућности за разна „шиканирања“ грађана ( ,и жена“), нарочито оних који су опозици.оно расположена: према влади („значи, председник може да стрпа у хапс и оцепи 25 батина, а после тога можеш ићи да се жалиш!“). Насупрот томе, други су указивали на нелогичное! захтева да се председнику одузме право кажњавања док се с друге стране поставља да он мора да изврши наредбе среског начелника, и, у случају да то не , учини - начелник има право да га . смени. Отуд ..или даги право кажњавања председнику“ или у противном „треба одузети и власт среоком начелнику“. (Да je ова примедба била оправдана потврђују многи подаци о омењивању председника и о одлукама Државног Савета којима се нека смењивања поништавају.ј Посланик који се, залагао за одузимагье председнику права кажњавања додао je и то да je, у законодавном одбору, један од посланика изјавио (др. Кешељевић); „наши Црногорци неће да гласају ако се председнику не да власт“ (24). Закон je изгласан без усвајања примедаба 20. 1933, у присуству 207 посланика (од 307 прозваних), од којих je 198 гласало за а 15 против. ■ Посланици из Далмације одбили су да учествују у доношењу Закона a један од Гьихових представника (др. је изјавио: „да je овај Закон много назаднији од дотадашњег, постојећег далматинског Закона о општинама“ (тј. аустријскОг из 1864). г У буржоаској политичко-правној теорији као основни елементи општинске (и друге) самоуправе истину се: избор општинских органа од стране народа („спољни израз општинске" аутономије“), независност општинских органа према државној власти (мања или већа), зависност према народу чију вољу треба да спроведе, Онамо где je' изражена већа контрола од стргше државних власти над општинским органима где су права гвиховог одлучивања спутана војбом једног или - више државних функционера; тамо нема самоуправб. Другим речима, јако изражен ;„административни надзор“ предсгавља битан елемент централизма и одговара систему хијерархијски организоване власти а никако самоучшави. У југословенском случају постојала je изборност општинских органа. Али како су се одборници бирали јавним гласањем омогућено je онима који спроводе изборе да утичу на бираче у своју корист тако да je овај елемент доведен у питање. Тиме je и тако званом „колективном елементу“ умагьен знача j народ се консултовао j едино у месним заједницама и у одређеним случајевима a није имао право опозива изабраних органа пошто je и то препуштено државним властима. На крају, општински одбори спутани су у свои раду вишеструким надзором од стране среског начелника, бана, Министра правде, Државног савета, тако да je огпптина у суштини

(24) Исто, С. 2Ъ\