Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

214

АНАЛИ. ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

се могло десити словеначким посланицима да се у Скупштини боре за , ; аустро-угарску самоуправу“ пред опасношћу од тоталног централизма у оквиру кога није могло бити места за све унитаристе a још мање за опозиционаре. Отуда и захтев да општински органй одговарају за свој рад „винтам самоуправним телима“ односно бановинама у којима су они могли имати више слободе у привредним. и у политичким кретањима. Према томе, у питању нису били захтеви за успоставжагье стварне салоуправе у оквиру које би народ у најширем смислу могао да врши утицај на рад и држагье општинских органа већ Жеље да се обезбеде позиције неких трупа буржоазије и у териториј алним заједнидама. При томе je испуштеыа из вида оштра разлика између контроле и злоупотребе права контроле. Злоупотреба се може вршити без обзира на то да ли су. општински органй подређени државним или самоуправним властима. Енглеска буржоаска држава имала je тада најпунији систем локалне самоуправе само због тога што су били загарантовани: слобода избора за представничка тела и утица ј бирача на рад самоуправних органа путем права опозива и великим значајем јавног мнења. Међутим, и овде (у Енглеској) се цео систем кретао прво у оквирима буржоаске класе кад je била реч о избору локалних органа (и централних) и друго, у области комуналних задатака (бриге о осветлењу, водоводу, канализацији, социјалним установама, итд.). За веће издатке (и за подизање основне школе, на пример) потребно je било одобрење Парламента односно влада. Услед друштвених и економских прилика у Југославији, пре свега услед сиромаштва саме грађанске класе, врло заинтересоване за било какве позиције у власти, затим нерешеног «ационалног питања иза кога су се крили исто тако нерешени економски односи између националних буржоазија, са тенденцијом код Хрвата и Словенаца да се решавају у националним оквЈфима (отуд борба за федерализам) није се могло мислити на примену ширих политичких права грађана где долази и обезбеђене самоуправног система као у неким либералшгм западноевропским државама. На то указује целокупан политички развој буржоаске Југославије.

Ружица В. Гузина

RÉSUME

Le selj-government des communes rurales dans la Yougoslavie bourgeoise

Dans set article a été exposé l’historique de l’administration dans la communauté locale la plus étroite la commune dans les provinces yougoslaves avant la formation de l’Etat yougoslave en 1918 (en Serbie, au Monténégro, en Croatie, en Slavonie et en Dalmatie). Il a été constaté que dans ces provinces on avait maintenu le régime qui a été instauré dans les années soixante et quatre-vingt du siècle dernier. Ses caractéristiques principales ont été présentées. Dans certaines provinces existait un self-government plus large