Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

216

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ И ИСТОРИЈСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ*

Историја сваког народа садржи међународне погледе на догађаје који су били од значаја и утицаја на његов прошли живот. За теорију међународних односа, историје народа могу да послуже као посредан извор за уочавање порекла међународних догађаја. Управо, у историјама народа налазимо унутрашње политичке факторе који су дејствовали на известан спољнополитички ток, као и дејства у супротном правду. Међутим, од далеко већег и непосреднијег значаја су за нас начини прилажења међународним односима и историјским дисциплинама као што су дипломатска историја, историја дипломатије, историја цивилизације и најзад сама историка међународних односа. Аутори дипломатске историје излажу и осветљавају спољну политику једне земље, билатералне спољнополитичке односе или комплексе спољнополитичких односа у једном историјском периоду. У свом излатану они теже да изнесу начин остварења једног или више спољнополитичких програма, задржавајући ce највише на односима између појединих влада, квантуму њихових снага и борбама за престиж. Дипломатска, војна и политичка средства привлаче њихову пажњу; утврђују ce добијене инструкције и испитује њихова примена, нарочито њихови облици који ce понекад испољавају y својевроним маневрима, успелим или неуспелим обманама. Главне улоге у дипломатској историји имају шефови држава, министри иностраних послова и њихов дипломатски апарат. Дичне особине дипломата су најчешће предмет њихових подробних анализа. Као главки, често и ј едини извори користе се дипломатоки архиви а понекад дневна штампа. Писци дипломатских историја избегавају улажење у порекло једног спољнополитичког програма, у узроке поставка спољне политике, у социолошке разлоге успеха или неуспеха спољнополитичких акција. Ови аутори, не улазе, наравно посебно и дубље, у „питања за ко ja (државе) имају и нтереса да ce споразумеју приликом преговора и склапања уговора“, како то каже, на пример, Дебидур (Debidour) (1). Он то правда малим људским веком поред тога што би такво излагање историје морало да буде изнесено на веома велики број страна. Међутим, по свој прилици да се више ради о природи дисциплине. То je метод писања дипломатске историје и прећи такав оквир значило би нешто друто од уобичајеног схватања ове врсте историје, историје спољне политике једне земље или низа земаља. Дипломатска историја једног народа, једне земље или државе обухвата или један њен период или ce даје у целини, од њиховог ступања на историјску позорницу све до последших година. Њихови писци том приликом иду за тим да бране или правдају извесну спољнополитичку акцију или начин вођења спољне политике или пак целокупну спољнополитичку стратегију у једном времену. Друга врста дипломатске историје предс*авља обраду одређеног историјског периода, као што су дипломатске историје

* Овај чланак даје преглед једног дела излагања на курсу на Трећем степену наставе међународног смера на Правном факултету у Београду школске 1963/64 под називом: ~Међународни односи и развој политичке мисли.“ (1) А. Дебидур: Дипломатска историја Европе, Београд, 1933, т. I, с. XI.