Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

148

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Иако je добар део ставова грађанске економске науке о социализму међу либералнијим и напреднијим економистима на Западу био врло брзо и теоријски превазиђен, најозбиљнији удар негативно] оцени социјалистичког привредног система нанет je самим развојем социјалистичких земаља, нарочито после Другог светског рата, када социјализам добија све више характер светског система. Резултати привредне изпрадње у свим социјалистичким земљама, иако умањени ратним разарањима, заосталошћу и неразвејеном материјално-производном основом од које су оне пошле, пре свега висока и стабилна стопа привредног раста, учиниле су највећи део ставова грађанске економске науке о социјализу депласираним и постелено je усмеравали у другом правцу. Од ошптег негирања сваке вредности социјалистичком систему, савремена грађанска и друштвена наука уопште, нашла се у ситуацији да са разлогом систематски прати развој социјалистичких земаља, не, само из теоријских разлога, већ и из потреба да у облицима друштвене организације социјалистичких заједница транш и путеве за решавање све сложенијих привредних и других друштвених проблема сопствених заједница. На тај начин границе између система, које су у грађанској економској науци раније биле потенциране још више него у реалним друштвеним кретањима, све више губе од своје оштриые. Говорећи на отварању семинара скандинавских економиста о привреди источних земаља, Сејнс (J. Sannes) својим мишљењем истовремно изражава и звесне опште тенденције када каже: „На известан начин ми напуштамо један одређен тип интелектуалне крутости у посматрању економије и привреда на Западу и комунистичком Истоку. Ми настојимо да модификујемо идеју о супротставл>ању два типа друштва зато што су у основи различита у, том смислу да никакви елементи, никаква пракса нити „закони“, методи нити техника (једног) не могу бити од било каквог значаја нити имати било какву практичну вредной: за други систем (2). Отуда поједини грађански економисти сматрају да ужесто од раз лика, које постоје између капиталистичких и социјалистичких земаља, како се раније приступало, треба поћи од елемената који су им заједнички, будући да се у шима решавају многобројни слични проблеми и да међу њима постоје тенденције узајамног приближавања. Овакве тенденције према Тинбергену (J. Tinbergen) потичу отуда што „С једне стране сваки систем се учи на искуству (другог) и настоји да превазиђе неке од својих слабости. С друге стране, системи почињу да утичу један на другог све више и више“ (3). Из свих ових разлога истраживање привредног ситема и друштвеног уређења социјалистичких земаља у грађанској економској науци добија све значајније место. Број истраживачких центара, одељења научних института, па чак и нових института, као и часописа и других публикација које се баве исюьучиво овим питањима стално je у порасту. Промене у односу према социализму као реалном систему друштвених односа изражавају се на одговарајући начин у променама општег става

(2) Economy and Economics of East European Countries, Development and Applicabllity, ost okonomi, 1961. No 1. s. 2.

(3) J. Tinbergen; Do comunist and free Economies show a converging pattem?. Soviet Stuhles, Vol. XII, 1961., No 4, s. 333.