Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ГРАЂАНСКИ ЕКОНОМИСТИ О РОБНОЈ ПРОИЗВОДЊИ У СОЦИЈАЛИЗМУ

149

према марксизму као теоридскод и идеолошкој основи социдалистичке изградње (4). На бази тога и унутрашњи развитак грађанске економске науке, изазван како променама у друштвеним односима савремених капиталистичких земаља и разведем у социјалистичким земльама, тако и критиком од стране научное социјализма, показује извесне тенденциде ка дачању научних елемената. На тај начин развод савремене грађанске економске науке представља комплексан процес разноврсних кретања у којима се манифестују како вулгарно-апологетске тако и научне тенденције, подједнако условљене објективним процесима друштвеног развода и развитком саме научне мисли (5). У том развоју противречних тенденција, упоредо са процесом измене односа према социјалистичком привредном систему и деапологетизације грађанске економске науке према капиталистичким тенденцидама, развијају се разноврсне и неолибералистичке и нове псеудонаучне концепции е. 2. Оцене дискусија о робној производњи у социјализму , у. социјалистичким земљама. Противречне тенденције развоја грађанске економске. науке изражавају се на одговарајући начин и у ставовима грађанских економиста о месту и улози робно-новчаних односа у социјалистичкод производњи као једном од основних питања савременог социдалистичког привредног система. Треба пре свега истаћи да се у грађанској економскод науци дискусија о робно-новчаним односима' у социализму веома брижљиво прати. О различитим питањима тржишта и цена у социдалистичком привредном систему публикује се знатан број чланака и коментара не само у часописима који се искључиво баве проблемима привреде и привредног система Совдетског Савеза или социјалистичких земаља уопште (као што су Soviet Studies (Glasgow) или Economies of Planing, раније ost okonomi (Осло), итд.) већ и другим општим и специјализованим часописима. Током последних година одржан je већи број конференција, семинара и других састанака различитих научних и професионалних удружена И институција, у којима се робно-новчаним односима у социјализму, пре свега механизму тржишта и систему цена, такође посвећује посебна пажња. Као резултат оваквих састанака појавио се известан брод радова (зборника) у кодима се третирају многа значајна питања социјалистичког привредног система. Надзад, појављуду се све чешће и самосталне монографиде појединих економиста, које се исто тако парцидално или у целини баве специфичним питањима места и улоге робно-новчаних односа у социјалистичкод привреди. Ако бисмо покушали да нађемо узроке пажње коју грађански економисти посвећуду овим питањима, нашли бисмо их у општим узроцима због кодих грађанска економска наука показуде све већи интерес за социјали-

(4) Међу наДважниде узроке промене општег става грађанских економиста према марксистичкој економскоД науди И. Максимовић убраДа победу социДализма у светским размерама, промене у класноД и економскоД структури савременог капитализма и висок степей прогносистичке и аналитичке мисли К. Маркса. И. Максимович: Маркс и савремена економска мисао (поводом осамдссетогодиипьице Марксове смртя 1883— 1953) Економист, 1963. бр. 2, с. 340 —341, (5) Ближе о томе види О. Ланге; Марксизам-и буржоаска економиДа у зборнику „Пољски економисти о проблемима социДалистичке привреде“, Београд 1960, и И, Максимовић: Научне тенденциДе и вулгарно-апологетски елементи у савременоД економскоД теориДи, Економист, 1961,, бр. 1, с. I—l9.1 —19.