Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ГРАЂАНСКИ ЕКОНОМИСТИ О РОБНОЈ ПРОИЗВОДИЛИ У СОЦИЈАЛИЗМУ

165

капиталистичког друштва у чему се састојао циљ Марксове анализе ове појаве биле су од секундарног значаја. Чииьеница да она у Марксовим радовима нису решена - јер нису ни била разматрана стога уопште не доводи у сумњу исправност његових закључака у односу на развој капитализма и нужност његове замене комунистичким друштвеним уређењем, а још мање исправност његовог методолошког приступа изучавању проблема привредног живота људи. Осамдесетогодишњи период друштвеног развоја после Марксове смрти у том погледу je потврдио у светским размерама законитости које je он формулисао. Отуда су оцене о заблудама у марксистичкој економској науци и нужности кретавьа економиста социјалистичких земаља ка грађанској економској науци неосноване и произвољне. Чак и у питањима која код Маркса и у радовима каснијих марксиста нису била решена иако су многа од њих била разматрана, концепције и решења грађанске економске науке до сада нису имала озбиљни утицај на развој социјалистичког привредног система и форму лисање економске политике социјалистичких земаља. Шта више, грађанска економска наука никада није успела да изврши снажнији утицај ни на економску теорију у социјалистичким земљама. Уколико су у неким од њих поједини економисти и прихватили општи приступ грађанске економске науке проблемима привредног живота, или нека њена решења, такве појаве имале су изузетан характер а гледишта ових економиста у социјалистичким земљама никада нису добили значајнију друштвену афирмацију. Како оцењује М. Самарџија „Дискусија о социјалистичкој привреди међу западноевропским економистима, која je настала после 1920, није имала, а ни данас нема непосредног утицаја не само на привредну праксу, већ ни на владајуће теоријске концепције економиста у социјалистичким земљама“ (47). Све ово потврђује да се синтеза различитих теоријских економских система не може извршити у по ј единим изведеним питањима уколико истовремено остају битне разлике у самом начину приступала економском феномену, као и у начину схватања привредног и друштвеног развоја уопште. У области истраживања специфичне природе, места и улоге робне. производње у социјализму грађанска економска наука je до сада дала веома мало. Из напред дате анализе види се да се у разматрању ових питања грађански економисти највећим делом уопште и не упуштају будући да полазну основу њиховог теоријског система чини премиса по којој деловање механизма тржишта, које je потпуно независно од тога о каквом je друштвено-економском уређењу реч, чини conditio sine qua non сваког економски рационалног привредног система. Отуда допринос грађанских економиста дискусији о овим питањима има углавном негативан карактер и огледа се у критици ставова који се о робној производњи у социјализму формулишу у појединим социјалистичким земљама, пре свега у СССР. Њихов допринос je у сваком случају користан утолико што указује на недоследности и једностраности ставова које се о робно-нбвчаним односима заузимају међу социјалистичким економистима. Како je напред већ речено највиши домет грађаноке економске науке у погледу

(47) М. Самарџија: Проблем цена у социјалистичкој привреди, Наша стварност, 1960, бр. 11—12, с. 488,