Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

164

АНЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ске науке у социјалистичким земљама и у том погледу пре би се рекло да изражавају само жеље појединих грађанских економиста или оних чије интересе, у крајњој линији штите. Најзад, правац за који се у свом развоју опредељује највећи број неразвијених земаља, ко je нису непосредно укључене ни у један ни у други систем, најбоље демантује овакве оцене грађанске економске науке. Ове земље налазе ce y ситуацији да оцењују како основаност и применљивост појединих теоријских система и приступа проблемима привредног живота, тако и упоредне вредности изграђених привредних система који постоје у савременом свету. Гледишта која заступа, на пример, П.Ј.Д. Вајлс у овим земљама не уживају нарочиту подршку. Шта више, она представљају анахронизам чак и у самим капиталистичким земљама. Такозвани „систем слободне привреде“ у савременим условима није прихватљив ни за капиталистичке земЈне, акамоли за земље у разводу и социјалистичке земље. Говорећи у свом реферату на семинару скандинавских економиста 1960 године о проблемима економског планирања у земљама у разводу Рагнар Фриш (Ragnar Frish) je категоричан. „Ако je брзина уз сигурност у материјално неразвиденим, a ja бих рекао и у материјално развијеним земљама уопште могућа каже се у његовом реферату то може бити само кроз рационален облик економског програмирања“ (44). М.А.М. Рикарт je у сводој студији о кризи малих земаља у садашььем економском свету још јаснији. „Картелизација као развод капиталистичког друштва —речено je у н»ој јасно показује колико су неприхватљиви принципи „привреде слободних предузећа“ (free business enterprise) један застарео израз који више није y стању да тачно опише ситуацију у било којој од такозваних демократских земаља“ (45). Најзад, када je већ реч о демократами, политичке пароле о социјализму као облику тоталитарног режима су данас до те мере застарело да више нису у стању да изазову никакав утисак. Њих постелено напуштају и они који су их створили. М.А.М. Рикарт je у том погледу исто тако јасан. „У изворном смислу речи сматра он демократски систем данас не постоји ни у једној земљи. Створени облик владе задржава исто име, али основним принципима на којима се овад систем заснива понешто додаје или понешто одузима од н»их“ (46). 2. Закључак применљивост резултата грађанске економске науке у пракси социјалистичке изградње. Сви напред наведени моменти указуду да се ставови грађанске економске науке о начину и методима решавања разлинитих проблема социјалистичког привредног система не могу прихватити. Тиме не негирамо да су у грађанској еконсмској теориди остварени извесни резултати и да су у њој разматрана извесна питања која су код Маркса (потпуно свесно) била искључена из анализе, као што су питана конкуренције, односа потрошачапрема добру, последица диверсификациде производа исте основне намене, и сл. Са становишта теорид'ског система који je у „Капиталу“ дефинисан и за утврђивање закона развоја

(44) ost okonoml, 1961., No 1, s, 57. (45) M. A. M. Ricart: H. Д-, c. 83. (46) M. A. M. Ricart: н. д., c. 15.