Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

172

планови усклађени са општим генералним плащом града. Тако сви ови општински планови на подручју Београда су разрађени и непосредно примењени део Генералног урбанистичког плана Београда (колектив Урбанистичког завода Београда, 1950). Генералним урбанистичким планом Београда се предвиђа обимна реконструкција железничког чвора, па се у ту сврху планира изградња више тунела испод гребена Београда, Топчидерског брда, Дедшьа, као и подизање железничких станица на десној обали Саве и лево) обали Дунава. На тај начин железнички саобраћај неће више одвајати град од воде, зеленила и природних лепота. Посебно je у складу са планским развојем привреде предвиђена изградша индустријских зона, које се према степену шкодљивости изолују од насеља појасевима заштитног зеленила. Са Генералним урбанистичким планом града Београда, регулационим плановима општина и детаљним урбанистичким планом, као и правним механизмима њиховог доношења и остваревьа врло су сличай и генерални и остали урбанистички планови већих југословенских градова: Загреба, Сарајева, Љубљане, Скопља, Титограда, Новог Сада, а врло значајне успехе представљају и. урбанистички планови и решења и у мањим југословенским градовима (Титово Ужице, Смедерево, Крушевац, Шибеник, Ријека, Карловац, Марибор, Алексинац и друти). Нарочито сви ови планови су прилагођени потребама дотичних градова, географским и другим природним условима и конкретна урбанистичка решења су врло различита. Потребно je истаћи да je изградња подвргнута планирању пре свега привредном и унапређењу друштвеног стандарда становништва. Регулациони и урбанистички планови су у складу са привредним перспективним плановима и што je могуће више прилагођени потребама друштвеног и привредног развитка и општим природним условима одређеног насеља или града. 7. Одредбе које ологућавају припрему и остварење планова. Већина већ цитираних прописа омогућавају доношење и остварење урбанистичких планова, али неки имају посебан значај јер стварају предуслове за извршење плана. Поред Закона о национализации најамних зграда и грађевинског земљишта („Сл. лист ФНРЈ“, број 52/1958 и 3/1959) којим je национализовано сво градско изграђено и неизграђено земљиште у ужим грађевинским рејонима градова и насеља градског характера (чл. 34. Закона), посебан значај има Општи закон о уређивању и коришћењу градског земЛзишта од 13. марта 1962 („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 12/1962). Овим законом je предвиђено да се стамбени, привредни и други објекти могу изграђивати на градском земљишту' само ако je оно за ту сврху уређено. У уређивању градског земљишта спада: а) асанација земљишта, уклањање постојећих објеката, уређхшање односа са носиоцима станарског права, са сопственицима и другим кориснгщима тих објеката, изградња путева, увођење јавног осветљења, уређивање зелених површина у насељу и слично; б) изградња, доградња и реконструкција комуналних објеката иинсталација за снабдевање насеља водом, електричном и топлотном енергиј ом и плином, превоз путника у градском саобраћају, поштанско-телеграфско-телефонска мрежа и остало. Наведене послове врше одговарајуће комуналне организације у складу са начелима фининсирања привредних инвестиција, али те послове може