Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1965, page 70

68

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

између појединих грана права. Тако, ако je еврха упоредних истраживања евентуална унификација појединих правних правила, та еврха се може постићи готово једино у области грађанског односно привредног права; она je по природи ствари практично искључена у области уставног, управног или кривичног права (11). При томе je несумњиво да су емпиријска истраживања, која имају за цшь да покажу како се извесна правна правила која долазе у обзир за унификацију примењују у пракси, врло корисна (12). Ако упоредна истраживања имају за еврху прикупљање и обраду материјала о решењима која садржи страно законодавство и о искуствима њихове примене ради коришћења приликом реформе сопственог законодавства ту нема битне разлике између појединих грана права, jep се евентуално коришћење туђим решењима и искуствима може замислити у свим областима права, разуме се у мери у којој та решења и искуства могу да се уклоне у дати правки систем и друштвено-економско уређење. Оваква еврха упоредних истраживања, собзиром на значај претходне оцене могућности и корисности евентуалног преузимања туђих решења односно угледања на њих, управо истине неопходност предузишања емпиријских истраживања ради сагледавања искуства у примени тих решеаа (13). У овом случају нема никакве суштинске разлике између могућности емпиријских истраживања у разним гранама права; она су подједнако потребна и корисна у свима њима. Најзад, ако je еврха упоредних истраживања чисто теоријска обрада појединих проблема, та истраживања се са подједнаким интересом могу предузимати у свим гранама права. При томе, од тога како je конципирана та обрада (искључиво упоредноправо или, шире, и социолошко- политички) зависи и да ли ће, и у којој мери, бити применена емпиријска истраживања. Но, ако се она већ имају у плану, могуће je применити их у свим гранама права. Најзад, предмет (објекти) емпиријских истраживања, њихов инструментаријум и техника спровођења, знатно ce разликују не само кад су у

(11) Досадашњи случајеви унификације, како билатералне, тако и регионалне и, посебно, универзалне, то јасно потврђују. Унификоване су биле на пример области породичног права (Чехословачка и Пољска), облигационер, привредног, породичног, наследног и процесног права (скандинавске земље), саобраћајног, меничног и чековног, ауторског и сл. права (у универзалним односно квази-универзалним оквирима). (12) Ову потребу je посебно истакао М. Mateucci, у свом извештају »Les méthodes l’unification du droit«, Roma, Unidroit 1956, p. 17 и 18), разликујући ~вертикално изучавање, законодавства са законодавством“ и ~хоризонтално изучавање које мора да следи том вертикалном изучавању. . . и ко je ce састоји y упоређивању између решења усвојених у разним системима и процене узрока који су их изазивали“. Он у таквом изучавању види неопходну претходну етапу сваког покушаја унификације права. (13) Као што каже Р. Давид (~Побољшан>е домаћег права“, превод трећег поглавља дела »Traité élémentaire de Droit civil comparé« y поменутој Збирци чланака о упоредном праву, св. 11, стр. 46): „Потребно je много обазривости и продубљених истраживања пре него што се у наше право пренесе неки страни закон, пре него што се њему прилагоди нека установа коју не познајемо. Потребно je да се уверимо о отварном начину на који функционише установа у страном праву (подвукао М. Ј.), да се обавестимо о критикама ко je јој упућују правници, a још више заинтересован!! пословни кругови. Потребно je да се схвати њен механизам тако што ће се поставити у укупност правних и економских оквира земље у којој се посматра“ (подвукао М. Ј.). Слррчно pi P. Arminjon. В. Nolde, i М. Wolff ор. cit., с. 104: „Таква установа ко ja још увек добро функционише у својој земл>и порекла, да je каткад врло рђаве резултате у извесним другим. Са установама je као pi са биљним и животшьским врстама. Пресађивање америчких чокота у Европу донело je са собом филоксеру, а аклиматизација кунића у АустралијР! проузроковала je тамо непроцењршу штету.“