Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

између појединих грана права. Тако, ако je еврха упоредних истраживања евентуална унификација појединих правних правила, та еврха се може постићи готово једино у области грађанског односно привредног права; она je по природи ствари практично искључена у области уставног, управног или кривичног права (11). При томе je несумњиво да су емпиријска истраживања, која имају за цшь да покажу како се извесна правна правила која долазе у обзир за унификацију примењују у пракси, врло корисна (12). Ако упоредна истраживања имају за еврху прикупљање и обраду материјала о решењима која садржи страно законодавство и о искуствима њихове примене ради коришћења приликом реформе сопственог законодавства ту нема битне разлике између појединих грана права, jep се евентуално коришћење туђим решењима и искуствима може замислити у свим областима права, разуме се у мери у којој та решења и искуства могу да се уклоне у дати правки систем и друштвено-економско уређење. Оваква еврха упоредних истраживања, собзиром на значај претходне оцене могућности и корисности евентуалног преузимања туђих решења односно угледања на њих, управо истине неопходност предузишања емпиријских истраживања ради сагледавања искуства у примени тих решеаа (13). У овом случају нема никакве суштинске разлике између могућности емпиријских истраживања у разним гранама права; она су подједнако потребна и корисна у свима њима. Најзад, ако je еврха упоредних истраживања чисто теоријска обрада појединих проблема, та истраживања се са подједнаким интересом могу предузимати у свим гранама права. При томе, од тога како je конципирана та обрада (искључиво упоредноправо или, шире, и социолошко- политички) зависи и да ли ће, и у којој мери, бити применена емпиријска истраживања. Но, ако се она већ имају у плану, могуће je применити их у свим гранама права. Најзад, предмет (објекти) емпиријских истраживања, њихов инструментаријум и техника спровођења, знатно ce разликују не само кад су у

(11) Досадашњи случајеви унификације, како билатералне, тако и регионалне и, посебно, универзалне, то јасно потврђују. Унификоване су биле на пример области породичног права (Чехословачка и Пољска), облигационер, привредног, породичног, наследног и процесног права (скандинавске земље), саобраћајног, меничног и чековног, ауторског и сл. права (у универзалним односно квази-универзалним оквирима). (12) Ову потребу je посебно истакао М. Mateucci, у свом извештају »Les méthodes l’unification du droit«, Roma, Unidroit 1956, p. 17 и 18), разликујући ~вертикално изучавање, законодавства са законодавством“ и ~хоризонтално изучавање које мора да следи том вертикалном изучавању. . . и ко je ce састоји y упоређивању између решења усвојених у разним системима и процене узрока који су их изазивали“. Он у таквом изучавању види неопходну претходну етапу сваког покушаја унификације права. (13) Као што каже Р. Давид (~Побољшан>е домаћег права“, превод трећег поглавља дела »Traité élémentaire de Droit civil comparé« y поменутој Збирци чланака о упоредном праву, св. 11, стр. 46): „Потребно je много обазривости и продубљених истраживања пре него што се у наше право пренесе неки страни закон, пре него што се њему прилагоди нека установа коју не познајемо. Потребно je да се уверимо о отварном начину на који функционише установа у страном праву (подвукао М. Ј.), да се обавестимо о критикама ко je јој упућују правници, a још више заинтересован!! пословни кругови. Потребно je да се схвати њен механизам тако што ће се поставити у укупност правних и економских оквира земље у којој се посматра“ (подвукао М. Ј.). Слррчно pi P. Arminjon. В. Nolde, i М. Wolff ор. cit., с. 104: „Таква установа ко ja још увек добро функционише у својој земл>и порекла, да je каткад врло рђаве резултате у извесним другим. Са установама je као pi са биљним и животшьским врстама. Пресађивање америчких чокота у Европу донело je са собом филоксеру, а аклиматизација кунића у АустралијР! проузроковала je тамо непроцењршу штету.“