Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

опорезивање које ће сносити иносхранн купац поскупљењем произвола, a можда извозник постнзањем ниже цене, зависно од еластицитеха поыуде и тражње. Y области трошарина појављују ce слични, чесхо лакши проблеми, уколико се ради о опорезивахьу коначног производа, док je решење хеже уколнко je већ била опорезована сировнна или полуфабриках (шећер прераВен у чоколаду). Код такса може се појавити двосхруко оптерећење зависно од разлога за настанак хаксене обавезе, нарочихо код такса на нсправе и „таксе” на правые (нмовинскоправне) послове, зависно од места закључивања, положаја заложеног предмета, боравишта сауговорача, уношења исправе у земљу у циљу циркулације (меница) или употребе пред властима све до фазе принудне наплате. Уколико се у оваквим и сличним случајевима не наплати још друга такса, захтева се каткада барем нека нижа допунска (паушална) такса, нпр. за инострану меницу. Обично се та питања решавају аутономним прописима, али и конзуларним конвенцијама, нпр. о ослобођењу таксе исправа издатих или оверених од конзулата друге државе. Одредбе о таксама се налазе и у трговинским уговорима у виду клаузуле најповлашћеније нације или чак националног третмана код наплате такса за коришћење лука и аеродрома. Пнтања регионалних и општинских такса решавана су често, за разлику од раније праксе и тврђења теорије, и међународним билатералним и мултилатералним конвенцијама (нпр. о повластицама OYH, конзуларним и дипломатским привилегајама) или, нпр., уговорима о зајмовима закљученим са Светском банком, где се изричито наводи да су одређени приходи (нпр. камате зајмова) ослобођени свих садаппьих и будућих дажбина, ма ко их наплаћивао. Међународни уговори објављени у MbYr. су, дакле, обавезни и за уже друштвено-политичке заједнице. Правка помоћ у дажбинским стварима и мере против бекства капитала су тек новија појава, jep се раније тој помоћи није приписивао неки јавни интерес ( 60 ). Међутим, државе долазе све више до уверења да je узајамна сарадња њихових пореских управних органа у њиховом интересу, јер обезбеђује правилно обрачунавање дажбина, нпр. утврђивање пореске основице ( 61 ) предузећима која послују у двема државама, нарочито ако треба постигнути приход (добит) делити на основу књиговодства односно одреВених кључева (добит, промет, уложени капитал, укупне плате, примљене премије осигуравајућих друштава), или ако треба у иыостранству наплаћени (или чак опроштени) порез одбити од домаћег пореза или барем пореске основице. Y те сврхе су често потребна узајамна обавештења. Још теже je питање наплате дажбнна једне државе у другој, која се допушта тек у најновије време али je у узајамном интересу обеју држава, мада уз извесна ограничена. Често je потребан и поступак споразумевања путем комисија или арбитраже измеВу две заинтересоване државе у појединим пореским предметима. Већ неколико пута je покренуто питање оснивања посебног меВународног финансијског суда или повера-

(60) Drachovskÿ, 1. с. стр. 52.

(61) Због различитог третирања амортизације трошкова који се могу одбити.

107

МЕБУНАРОДНЕ ФИНАНСИЈЕ СА МЕБУНАРОДНИМ ФИНАНСИЈСКИМ ПРАВОМ