Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

знате талијанске (и друге) репарадије много ниже него од савезника призната нам проузрочена рахна штета пописана широком акцијом после ослобођења, могли смо ову противвредност задржати. На бившој талијанској територији, прикљученој мировним уговором, препуштена нам je сва талијанска државна и полудржавна имовина наведена у XIV апексу уз мировни уговор, али смо морали преузети одговарајући део талијанских предратних обавезница у рукама портера на присаједињеној територији које се односе на јавне радове и цивилне талијанске управне службе које користи та територија те се никако не могу приписивати ратним циљевима. Обавезу смо регулисали исплатом тих обвезшща. Оптанти на бившој талијанској територији присаједињеној Југославији на основу мировног уговора, као и Лондонског споразума, могли су у одреВеним роковима после исплате својих дугова и дажбина однети своје покретнине, пренети („трансферирати”) своја новчана средства („fonds”) без икакве извозне или увозне дажбине, некретнине пак до одређеног рока продати те трансферирати постигнуту противвредност у Италији преко посебног сабирног рачуна. Као што je већ речено, талијанске репарадије су смањене споразумом из 1954. г. за ове износе на свега 30 милиона $, док je питање оштете за мањи број оптантских имахьа (осим у бившој зони Б) решен тек поменутим споразумом (MBYr. 11/66). Пренос имовине те трансфер новчаних средстава стечених продајом њихове имовине одобрили смо и Чехословацима, МаВарима и Турхщма који су се иза рата преселили у своју домовину. Не само граВанскоправна већ и финансијска питаља представља након ратова ликвидација мећусобних права и обавеза измеВу правних лица и граВана двеју држава, и то како предратних тако евентуално и меВуратних, нарочито ако je дошло до већих промена у валухи рачуна и плаћања, нпр. због завоВеньа окупационог новца, а поготову иза територијалних промена. Питање je нарочито значајно у случају дисмембрације државе ако се досада живи унутрашњи економски односи измеВу граВана исте државе мењају у меВународноправне. Тада треба рашчистити постојање самих права и обавеза, нарочито пак утврдити заостале камате те валуху рачуна и пла Вања, ако се сада у једпој или обе државе уводи друга валута, мада носи можда привндно исто име (иза хтрвог светског рата аустриске, талијанске, маџарске, југословенске и друге круне). Важно je нарочито место закључења и исггуњења уговора, те ради ли се о тражлзивом или доношљпвом дугу. Y мировним уговорима односно међудржавним споразумима каткада се одреВује други курс него што би одговарао првобитном курсу замене односних валута, како се не би превшие оптеретио дужник нити превипхе оштетио (или обогатио) веровннк, дакле по начелу узајамног разумног попуштања. Често се оснива посебан уред за верификацију и компензацију узајамшхх потраживања и дугова измеВу обе заинтересовано државе преко којег треба ликвидирати сва потраживања и обавезе. YjeAHo треба одредити начхш плаћања укупног салда. Уколико на основу меБусобног пребијања нема већег салда у корист једне и на терет друге државе, салдо се, понегде, не плаћа.

110

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ