Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕБУНАРОДНЕ ФИНАНСИЈЕ СА МЕБУНАРОДНИМ ФИНАНСИЈСКИМ ПРАВОМ

111

Нарочито иза првог и другог светског рата значајне су репарације већ због своје величине, која изазнва разне политичке, економске, фииансијске и социјалне проблеме. Репарације (Правки лексикон) „не иду за пуним обештећељем ратом и агресијом проузроковане штете (jep се то практично показало немогућим), већ се задовољава реституцијом опљачкане имовине, запленом непријатељске имовине на територији победилачке државе и обавезом плаћања одрейене своте, чији се износ одређивао у гранlщама платне способности дужника”, док су процењене и признате штете бнле много више. Y вези са репарацијама постављају се нарочито следећа питања: њихова висина која се после првог светског рата одређивала на различите мање фнксне начине, те се разним накнадннм нзменама смањивала, нпр. Немачкој на крају на 3 милијарде марака све до Хуверовог мораторија (1932). Југославија je чак морала вратити примљену преплату. Иза другог светског рата признате су нам фиксне репарације од Маџарске у износу од 70, Бугарске 25 те Италнје од 125 милиона $. Западна немачка би нама морала платити првенствено у виду демонтнране индустријске опрелге те својих потраживања у иностранству 6 односно 9 э /о од својих укупних репарација, те смо могли очекивати од ње између 600 и SOO милиона $ у вредности из 1938. г., али смо у ствари примили много мање. , Према Статистичком годшпњаку за 1967. г. још примамо мање износе репарација „и наплайене накнаде за потраживања настала за време и после рата” ( 67 ) која би требало рашчланити. Пошто смо Бугарској репарације опростили, део талијанске репарације пробили са њеним потраживањима из наслова оптантске имовине, укупни износ je био много магьи, нарочито иза Лондонског споразума о немачким дуговима (1953). Предмет репарације би могао бити готов новац, дакле, првенствено девизе и злато. Већ иза првог светског рата Немачка je морала уступити и део своје трговачке морнарице и имовину у иностранству, те испоручити разну робу (угаљ, калнј). После другог светског рата дошло je, перед заплене ратног плена, до заплене имовине побеђених држава у савезничким земљама, али и до заплене немачке трговачке морнарице те имовине и потраживања чак у неким неутралним земљама, нарочито пак до демонтаже разних творничких уре Баја који су омогућили део изградње наше индустрије. Италија и Мацарска биле су дужне да испоруче, поред постојеће опреме сувишне ратне индустрије, и разне индустријске произволе. Овде истичемо проблем праведне процене предатих добара. Са финансијског гледишта постоје нарочито проблеми: 1) како ће дужник створити потребна средства у домаћој валути (из буцета, кредита домаћег или иностраног, вероватно и повишељем постојећих те увођењем нових дажбина) и онда ако их'мора набавити из домайе производн>е (кушьом) или у виду услуга и плаћања окупационих трошкова; 2) како ће домаћи новац претворити у девизе уколико je дужан плайати у девизама или чак у злату (питање трансфера); je ли испунио своју обавезу тек дознаком у руке корисника или се брига око трансфера пове-

(б?) О приливу репарације в, И. Жувела, 1. с., стр. 315.