Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

потребе. Оба наведена закона (термин „закон’’ употреблен je условно, jep се озбиљно може поставити питање да ли je то стварна законитост, или само уочена и формулисана појава, која, гледано на дуги рок, има сва обележја тенденције) свакако да су веома значајна за проучавање финансијских односа између политичко-територијалних ј единица у савременим државама, а основ за анализиратье и разумевање њихове суштине лежи у садржини, обиму и подели надлежности између државе и свих ужих политичко-територијалннх ј единица. Аефинисање природе и характера политичких односа представља основ за утврђивање суштине и облика политичко-правне друштвене структуре и надлежности појединих политичко-територијалних ј единица у савременим државама. Y завнсности од тих односа настају потребе за финансијским средствима, без којих се не би могло замислити функционисање ниједне политичко-територијалне јединице. С обзиром на то да je суштина финансијских односа усклађивање постојећих потреба са реалним могућностима за њихово задовољење, то се при разматрању финансијских односа мора узети у обзир и економски моменат, односно морају анализирати могућностп обезбеђивања одговарајућих финансијских средстава за задовољавање тих потреба. Потребе су бројне, разноврсне и, по правилу, имају тенденцију да се веома брзо умножавају и увећавају. Економски приступ разматрању финансијских односа између политичко-територијалних јединица треба да омогући сагледавање извора за финансирање тих потреба, капацитета тих извора и оптималних услова за њихово искоришћавање, имајући при том стално у виду неопходност усклађивања опште потрошње (која ce једним својим делом остварује финансијским инструментима државе и ужих политичко-територијалних ј единица) са привредном ситуацијом и привредним кретањима у земљи. Отуда je уношење економског фактора у анализу финансијских односа не само преко потребно већ и неопходно као саставни део општих услова за ту анализу.

IL Формирање прихода државе и ужих друштвено-политичких заједница у нашој земљи и расподела тих прихода на федерацију, социјалистичке републике, аутономне покрајине и општине представљају материју која je нешто сложенија него у многим, не само унитарним државама већ и онима са федеративним друштвеним уређењем. Поред тога што je политична организација власти радног народа у федеративном облику уређења државе сложенија и што je све доскоро познавала вишестепеиу структуру, која je поред наведених врста друштвено-политичких заједница садржавала и срезове као неку врсту интермедијарних ј единица административно-политичке поделе између социјалистичких република и општина, југословенско друштво и облике његовог политичког, правног и економског уређења одликују и многа друга обележја. Ту свакако на прво место долазе сва она обележја која социјалистичко друштво разли-

125

ФИНАНСИЈСКИ ОДНОСИ ИЗМЕБУ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА