Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

126

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кују °А осталих, поготову социјалистичко друштво које израста у деетатизовану и децентрализовану самоуправну заједницу слободних луди, активных учесника у организацији друштвеног живота. Бројне промене у политичким, правним и економским односима у нас за последних двадесет и више година одражавале су се веома брзо и веома јасно у финансијском систему, који je због тога био често мењан и прилагођаван условима карактеристичним за поједине етапе ыашег досадаштьег друштвеыог развоја. Отуда су и финансијски односи између федерације и свих ужих друштвено-политичких заједница били често, директно или индиректно, мењани. Директне промене финансијских односа измеВу федерације и свих ужих друштвено-политичких заједница садржане су у одредбама бројних законских текстова којима je у овом периоду регулисана материја буџетирања. Први пропис који je одмах после ослобоБења већег дела државие територије регулисао ову материју, Приврехмена одлука о финансиратьу од јануара 1945. године, био je join крајехм исте године захмењен првим буџетсктш законом нове државе, Законом о располагању државним приходима, донетим октобра 1945. год. (Сл. лист АФЈ бр. 68/45). Одмах затим следи читав низ закона о буџетима који су готово сваке 2—3 годтше хмењали финансијски систем и финансијске односе у већој или мањој мери, прилагоВавајући их прохменама у друштву и друштвеној организацији. Тако je децехмбра 1946. био донет друга буцетски закон (Сл. лист ФНРЈ бр. 105/46); децембра 1951. објавхвен je треВи закон из ове области (Сл. лист ФНРЈ бр. 58/51); марта 1954. донет je четврти закон о буцетима (Сл. лист ФНРЈ бр. 13/54); марта 1956. дошао je на ред и пети закон из материје буџетирања (Сл. лист ФНРЈ бр. 13/56). Hocxve Закона о буцетима из 1956. год. донето je више законских пропнса који су материју фпнаисирања опште потроппье и материју форхмирања прихода и њихове расподеле на федерацију и све уже друштвено-похштичке заједнипе веохма широко и веохма детаљно регулисахШ. Ту, пре свега, спадају Закон о буцетихма и финанснрању сахмосталних установа од децехмбра 1959. год. (Сл. лист ФНРЈ бр. 52/59) и Основнн закон о финансирању друштвено-политичких заједннца од јула 1964. год. (Сл. хшст СФРЈ бр. 31/64). Неки од ових закона, а посебно Закон о буцетима и фннансирању самосталних установа из 1959. год., дожтшехш су бројне измене и допуне чак и за релативно веохма кратко врехме њихове примене, тако да je за тих двадесет шдина било донето не само осам основних прописа који су у основи регулисали материју финасијских односа у нашој земљи већ и знатан број изхмена и допуна тих прописа који су, сви заједно, допринели изванредном динамизму законског регухшсања нашег фгшасијског система и односа који у њехму постоје. На основу наведеног Основног закона о финансиратьу друштвено-похштичких заједница из 1964. год., свака социјалистичка република je донела свој посебни закон којим je бхшже регулнсала многа питатьа финансиратьа буџетске потрошње на својој територији. СР Србија je свој Закон о финанснрању друштвено-политичких заједница донела фебруара 1965. год. (Сл. гласник СРС бр. 8/65). Поред тога. Републичка скупштина СР Србије делимично je регулисала материју расподеле финансијских сред-