Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

става и у три законска текста, којима су уведени и даље нормирани републички доприноси и порези и утврђивани приходи аутономних покрајина и срезова, као и одређивани износи допунских средстава општинама које нису у могућности да у постојећој расподели обезбеде одређени пиво буџетске потрошње на својој територији (Сл. гласник СРС бр. 8/65. први од ових закона; Сл. гласник СРС бр. 32/65. измене и допуне првог закона; Сл. гласник СРС бр. 53/65. други закон; Сл. гласник СРС бр. 8/67. трећи закон). На сличан начин буџетска материја je регулисана и у свнм другим социјалистнчким републикама. Поред финасијских прописа којима je материја формирања финансијских средстава и њихове расподеле регулисана у иашој земли, за анализу овог комплекса финансијских односа знача]ни су и други прописи којима je иста проблелхатика регулисана на посредан начин. Y ову, другу трупу прописа спадају пре свега сви основни правки акти, почевши од устава па преко закона и других одговарајућих савезних и републычких прописа све до прописа ошпхина као најужих друштвено-политичких заједница, којима су на различите начине решавана многа питагьа из домена надлежности за обављање одређеннх управних, социјалних, културно-просветних и других делатностн. Поред тога, у ову трупу улазе и сви прописи економско-политичке природе којима су привредни инструменти и мере економске политике често веома непосредно мењали услове формирања средстава намењених за општу и посебну буџетску потрошњу, а преко тога и односе у расподели тих средстава на шире и уже друштвено-политичке заједнице. Знача] тих привредних прописа и њихов утицај на финансијске односе друштвено-политичких заједнина тако je велики да би се чак са пуно разлога могло говорихи о извесној супсидијерности финансијских прописа, који су углавном само пратили нормирање привредних кретања и привредног живота и изграђивање привредног система. -111. Чихав комплекс финансијских односа између државе и свих ужих друштвено-политичких заједница, односно политичко-територијалних колективитета у нашој земљи, био je и остао посебно занимљив предмет изучавагьа. Пре свега актуелност проблематике, а затим и практична потреба да се дефинише и конституише систем финансијских односа који Ёе истовремено бити рационалан, функционалам и ефикасан, условили су да се у нашој стручној лихератури појави не мали број радова из ове материје. Прву трупу ових радова чине монографије објављене тридесетих и четрдесетих година, у периоду који je био карактеристичан по унитаристичко-дентралистичким концепцијама о организации тек формиране југословенске државе. Међу њих свакако спадају радови Николе Барјактаровића (Finances communales en Yougoslavie, Paris, 1933.), Вере Аравић (Комуналне финансије студија о финансирању београдске општине 1882 —1920, Београд, 1931), С. Видаковића (Комуналне финансије наших

127

ФИНАНСИ J СКИ ОДНОСИ ИЗМЕБУ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА