Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

128

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

градова, Београд, 1935), Р. Драшковића (Комуналне финансије Београда, Београд, 1936), Б. Бастајића (Финансирагье општинских самоуправа, Нови Сад, 1941) и В. Мурка (Наше обчинске финанце ин њихови проблеми, Л>убљана, 1941). Заједничко свим овим радовима било je настојање да се са различитих аспекаха приђе разматрању финансијског положаја локалних самоуправних тела и укаже на стварне могућности локалних органа власти да задовоље своје финасијске потребе. Изграђивање квалитативно новог друштвено-политичког и друштвено-економског система у иашој земљи у послератном периоду са свим променама које je оно унело у односе између државе и свих ужих друштвено-политичких заједница (социјалистичке републике, аутономне јединице, срезови и општине) допринело je да проблематика финанспјских односа постане још значајнија и још занимљивија. О томе сведочи прилично велики број радова о овим питањима објављеним у нашој земли за протекле две деценије. Поред низа чланака у стручним часописима, на овом месту треба указати и на три веће студнје које су својим ауторима донеле докторат наука. То су радови: Ксенте Богоева Локалне финансије Југославије (објавлено у Београду, 1964. године у издању Савеза економиста Југославије), Басила Гривчева Буцетска права југословенске општине (Скопле, 1964) и Ненада Гвоздановића Проблеми финансирања комуне (Сплит, 1964). Поред свих наведених аутора, који су дали одговарајући научни допринос заиста веома сложено) и комплексно) проблематици одређивања финансијског положаја комуналних самоуправних тела, треба навести join два аутора који су својим прилозима обогатили нашу финансијску мисао и допринели још свестранијем разматрању питања финансијских односа између државе и свих ужих друштвено-политичких заједница. Реч je о Радомиру Радовановићу и Јовану Ловчевићу. Први je својом докторском дисертацијом „Финансијски односи измеБу државних органа” (Београд, 1958) проблем финаисијских односа поставио још шире и анализирао га не само са становишта финансирања локалних органа, односно најужих друштвено-политичких заједнида. Тиме je проучавање укупности финансијских односа добило несумњив подстицај за нова и свестранија истраживања. Допринос Јована Ловчевића заслужује да буде посебно и шире објашњен. Једним својим чланком, објављеним у часопису „Наша самоуправа” 1932. године, у коме расправља о дотацијама и субвенцијама, проф. Ловчевић je заправо увео у нашу стручну финансијску литературу разматрање општетеоријских питања у вези са финансијским односима нзмеЬу политичко-територијалних колектнвитета различитог нивоа и нагласио да су посреди питања знача)на у готово исто) мери иза унитарне иза сложене државе. Други његов чланак, објављен у Архиву за правке науке 1940. године под насловом „Фнскални односи у савезној држави”, као и трећи чланак, објављен у часопису Фннансије 1946. године („Финансијски проблеми федеративних држава”), представљају саставне делове једне целине којом je проф. Ловчевић па њему својствен концизан начlш обухватио сву сложеност матери je финансијских односа у савременим државама. Посебно треба указати на чуанак „Фискални односи у савез-