Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

132

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

ко ja ће у дахим околностима послужити као основ приликом утврђивања пајоптималнијих услова њиховог усклађивања у оквирима економске политике. Међутим, у зависности од карактера међународних економских односа, њихове разноврсности и честе променљивости, као и релахивне „младости” научних дисциплина које ce њима баве, оне у испун>аваlьу својих задатака још нису успеле да реше многа питања значајна за научно третирање проблема што у пуној мери потврђује и употреба појма интеграције. Захваљујући великим делом његовој недовољној дефинисаности, употреба овог појма у теоријским анализама међународних економских односа представља чест узрок неспоразума и опречних ставова о животним питањима савремених друштвених заједница. Узроци недовољне дефинисаности појма интеграције у економској науци многобројни су и по свом характеру веома различити. Поред сложености интеграције ко ja ce може сматрати објективном, али не и непремостивом тешкоћом у њеном дефннисању главке узроке недовољие дефинисаности овог ггајма у дисциплинами које се баве међународним економским односима треба тражнтн пре света у различитнм приступима и цшъевима анализе, на које овај чланак жели посебно да укаже. Све друге претензије, међу којима и дефинисање интеградије, приликом писања ових редова a приори су одбачене. Искључиви задатак овог написа јесте да на основу постојећих теоријских ставова и реалних односа у области међународних економских односа скрене пажгьу на нека од оних питања интеграције која могу бити од утицаја на дали ток истраживања њене унутрашње садржине као нужне претпоставке њеног дефlшисања. Y складу са овако поставленим задатком треба пре свега рећи, да интеграција није економски термин, као што то нису ни многи друга термини којима се економска наука служи. Према напомени коју чини и Франсоа Перу ('), join je познати француски лексикограф прошлога века, Емил Литре (Emile Littré), наводио да je интеграција у ствари математички израз. Његово преузимагье од стране других научних дисциплина уследило je тек дсцније, да би им послужило као средство за изражаванье одређених односа и процеса који се врше у областима које истражују. Y савременој науци појам интеграције je добио веома шнроку, чак би се могло рећи уинверзалну примену. Y готово свим научним дисциплинама иг.геграција се као термин данас све више употреблава и при том добија различнта тумачења, или ce што je чешћи случај своди на њен тзв. општн појам, по коме интеграција представла „повезивање дедова у целину”. Са научног становишта, међутим, овај општи појам интеграције има веома ограничену примену. Самим там што je општи, он у науци може да послужи само као прва информација и полазна основа за дала истраживања појма ннтеграцнје условлена његово.м конкретном применом. Сам по себи, општи појам интеграције не може имати друга значај. Y свом

(i) François Perroux: »L’Europe sans rivages*, Paris, 1946, p. 419.