Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОЈАМ ИНГЕГРАЦШЕ Y АНАЛИЗАМА СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ

133

општем значењу он не само да не објашњава, већ објективно и не може да објасни нити један одређени однос или процес у области природннх или друштвених наука, jep je у свакој од њих, па чак и у свакој научно] дисциплини, овај појам увек везан за специфичност предмета истраживања на који се примењује. Поједини примеры у којима се интеграција изједначује са координацијом, спајањем, прожимањем, уједињавањем, уклапањем или неким другим сличним терминима, на врло одређен начин указу]у на ограничен и услован карактер огапте дефиниције појма интеграције, а тиме и потребу њеног посебног објашњења у свим случајевима конкретне употребе тог појма. Y зависности од предмета истраживања, у области друштвених наука појам интеградије мора имати своје посебно тумачење. Имајући у виду друштвену садржину процеса интеграције, у ово] научно] области je готово немогуће остати у оквирима опште дефиннције. Примељен на људско друштво, појам интеграције се може прихватит и у његовом најопштпјем и на]дословны]ем смыслу речи (тј. као повезивање или спајање по]единых дедова у целину), али са нужным и веома прецизнпм оградама, jep дословно схваћен појам иитеграције у објашњењу друштвеног живота у основы протнвречи само] његовој суштпни. И у друштву се може говорит о повезивању или спајању микро или макро величина које чине друштвени комплекс, али то спајање не може бит сведено на једноставан збир или скуп хомогених целина, jep то није ни сам друштвени живот. Отуда и свођење појма интеграције у друштвеним наукама на његово опште и у основи механичко тумачење, није само по себи довољно да објасни унутрашње процесе друштвеног развитка, па чак ни оквире унутар којих се ти процеси врше. Специфично значење појма интеграције у друштвеним наукама односи се у пуно] мери и на економске науке, међу којима све значајнпје место заузимају научне дисщшлине које се баве проучаваlьем међупародних економских односа, у којима су се формирале посебне концешдије о интеграцији. Тих концепција има данас сразмерно много, и све се оне разликују међу собой како у погледу општих теоријских ставова од ко]их полазе у анализы интеграционог процеса, тако и у погледу решења за које се залажу. Одређнвање појма интеграције у економској науци постаје све актуелнији проблем у условима после другог светског рата ( 2 ). Поред промена у привредном животу појединих друштвених заједница, иасталнх као резултат дугогодишњих тенденција у развитку капиталистичког начина привређивања, разлози који су директно наметнули потребу дефинисања појма интеграције у том периоду, лежали су у тзв. интеграционим процесима везаним за новонастале облике регионалних економских организација,

( 2 ) Пре.ма мшиљељу познэтог шведског економисте и професора Гунара Мирдала „ДО другог светског para термин je био скоро искључиво коришћен у друштвеним наукама од стране социолога и културних антрополога”. (Gunnar Myrdal, An International Economy, New York, 1956, p. 9.