Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОТАМ ИНТЕГРАЦИЈЕ Y АНАЛИЗАМА CBETCKF, ПРИВРЕДЕ

139

опшхих дефиниција су публикадије западпоевропских економских групација, у којима им оне служе као мото, рефрен и „аргумент” за доказивање оправданости њиховог постојања. Са становишта економске науке, већина од ових дефиниција нема већег значаја. Ако се каже, на пример, да се „под економском интеграцијом подразумева процес сарадње и удруживања, којн теже да у крајњој линијн што je могуће више развију привреду најбољим коришћењем природных извора, најрационалнијом органнзацијом пронзводње и размена, у намери да се осетно подигне животни стандард, цил> читаве економске активности” ( п ) —са научних позицнја та дефиниција трпи многе приговоре. Без одређених, али у исто време и врло прецизних допуна и коректура које ће бити резултат економске анализе, ова и iboj сличне дефиниције не прерастају у знатнијој мери оквире политичких декларација. Y наведеној дефиницији интеграције, посматране кроз призму постојећих односа у привреди западне Европе, може се с пуним правом поставити питање, који je то други смисао оног њеног дела који се односи на „сарадњу и удруживање” који треба да „осетно подигну животни стандард, цил> читаве економске активности” сем политичког. Сасвим je нзвесно да у капнталистичкој привреди са изразитом монополском структурой као што je западноевропска, не може бити речи о некаквој општој, неодређеној сарадњи и повезивању у привреди, већ само о њиховнм врло специфичным облицима и циљу. „Осетно подизање животног стандарда”, које се наводи као „циљ читаве економске активности”, није сигурно њихова карактеристнка. Укратко, у економској теорији, чији je задатак да испитује суштину интеграционих процеса у привреди, анализи производных односа и облика организације друштвене привреде преко којих се интеграција једино и остварује као економска нужност није досад посвећивана потребна пажња. Доминантно место у њој још увек заузимају теоријске анализе у којима се процес интеграције строго везује за односе који настају на основу друштвене поделе рада, или пак (уколико се друштвена страна привреде уогаите анализира) један искључиви (углавном капиталистички) облик привређивања, занемарујући при томе сву оыу њихову разноврсност која у савременим заједницама реално постоји. Y складу са овом карактеристиком постојећих тумачења и анализа интеграције нужно произилази и закључак да основне недостатке савремених концепција о међународној економској интеграцији не треба нипошто тражити у њиховим решењима, већ пре свега у премисама на којима су им анализе засноване.

Бранко Саблић

(н) Communauté Européenne du Charbon et de l’Acier, Haute Autorité: »Sur le chemin de l'intégration européenne. Premiers résultats pour le charbon et l’acier«, Luxembourg, juin 1956, p, 9,