Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

138

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ђанске концепције о интеграцији, у којима ce, уместо гьеног везивања за друштвене односе који настају на основи одређене друштвене оргаиизације производње, интеграција изводи пре свега, па чак понекад и искључиво из анализе односа који настају у материјално-производној основи друштвене производите, чиме je само још једном потврђен општи методолошки приступ граЬанске економије проблемима привредног живота, у коме привредни односи као елементарни облици кроз ко je ce он испољава нису научно дефинисани. Y истраживању суштине процеса интеграције, строго диференцирање материјално-производне и друштвене стране производгье je, меЬутим, битно пнтање. И поред свет значаја који имају у привредном животу, промене у матери јално-производној основи друштвене производгье не могу саме по себи да одговоре на сва питања интеграције. Једино питагье на које оне дају одговор јесте шиање йене економске нужности. МеЬутим, нако се са становишта економске теорије питагье економске нужности интеграције може у одређеном смислу сматрати централним питањем на које она треба да пружи одговор, интеграциони процеси као реалност захтевају посебне анализе. Самим тим што економска нужност интеграције настаје у датим материјално-производним условима и њима одговарајућем степену издиференцираности производних процеса, независно од облика организације друштвене производње, њено објагпњење може да послужи само као основа у истраживагъу гьених конкретшгх облика, а не и као одговор на њих. На ова питања je могућно дати одговор само под условом да се поред односа у материјално-производној основи у анализу уведу и сви они односи у привреди који одређују њен друштвени карактер, Y ову групу односа спадају, пре свега, односи међу појединцима и друштвеним групама који настају у вези са присвајањем средстава за производгьу, а затим и сви они гьихови односи преко којих се оставарује друштвена организација производгье. Само утврђивањем ових односа и критеријума за њихову квантификацнју у конкретним условима привређнвања могу се схватитн суштина, характер и значај реалннх интеграционих процеса, а самим тим и сви они проблеми који настају у вези са гьиховим остварегьем у меЬународним оквнрима. Сваки друга методолошки приступ, који запоставља характер друштвених односа и организацију друштвене производив у анализи интеграционих процеса, често доводи до резултата чију je научну вредност тешко доказивати. Општи характер добијених закључака и њихова независност од простора и времена чине их крајње неупотребљнвим у објапхњењу коикретних процеса у привреди. МеЬутим, као што je већ истакнуто, у савремешш друштвеним условима привређивања општи закључци и дефиншџгје имају вео.ма раснрострагьену примену. Захваљујући њиховој „неутралности”, која им омогуhyje да са лакоћом прерасту у политичке програме и пароле, они постају погодки у свакој прилици. Један од тгшичних примера богатог корншћења