Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МОБИЛНОСТ СЛОБОДНИХ СРЕДСТАВА ПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦША

149

других привредних субјеката. Она представља само једну карику у дугом ланцу друштвене производнье. Да би обављала привредну активност, она мора у припремној фазы да обезбеди претпосхавке производите које су резултат рада друшг произвођача. С друге стране, да би континуирано обавл>ала своју сопствену делатност, она у највећем броју случајева своје резулхате продаје другом произвођачу коме ће ови послужити као претпоставке производив. Дакле, тесна међусобна повезаност социјалистичких произвођача који ce користе друштвеним средствима производње указује на то да успех једног зависи од успеха другог произвоВача са којим се овај налази у одређеним техно-економским односима. Једна привредна организација не може проширивати обим привредне делатности по својој вољи и независно од других. Лимита производив појединачног произвоЬача у условима интензивног друштвеног карактера привреВивања објективно су услов.ьени. Уколико један произвоВач по задовољењу својих потреба (како потреба производив потрошње, тако и потреба потрошне производње чланова радног колектива) расплаже сувишним новчаним средствима, он Be их уступити свом пословном партнеру у циљу проширења производив, уколико такво проширење производив представља услов проширеиа производив даваоца средстава. Y таквим условима и одыосима природно je очекивати да Be произвоВач прималац средстава у наредном периоду уступити слободна средства свом претходном даваоцу или неком трећем, уколико се у наредном периоду укаже потреба за тим. МеВусобно уступаие слободних новчаних средстава чини заједнички услов повеВаиа обима производив и бољег економског положаја свих интегрисаних произвоБача. Наравно, све под претпоставком да су се потпуно развили основни производит односи који чине садржину друштвене својине, a субјективни чиниощт ослободили остатка противуречности превазиБених система ( 8 ). Кредитни систем представља основну полугу мобнлности слободних новчаних средстава у почетној фази привредног система самоуправног социјалистичког друштва. Ови кредитни односи, као што смо напоменули, произилазе из робног карактера друштвене привреде социализма. Дакле, у прелазном периоду бесповратно финансираие не представља основни облик финансираиа, оно, меБутим, постоји ако у незнатиим размерами и недовољно развијеним облицима ■ — те на тај начин представља реалну

(8) Свака друштвена заједница, самим тим и наша, оптерећена je пзвесним друштвеним противуречностима. Оне су двојаке природе. Прве потичу из самог владајућег система, док су друге остаци претходних система. Овом приликом нећемо улаизти у поме нуту проблематику, jep je она ван оквира нашег написа. Напоменућемо само да се прогпвуречности превазиЬених система у области мобилности слободних новчаних средстава често изражавају преко категорије камате, као и посебнсг учешћа у дохотку оке радне организације којој се слободна новчана средства уступају на коришћсње за одређеио време. Услед деловаи>а закона понуде и тражтье новчаних средстава каматиа стопа прелази уобичајену висину, док се учешће у дохотку друге радне оргаиизапије негативно одражава на остварење основног принципа расподеле у социализму: свако.ме према раду.