Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

282

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ше правним прописима, већ да искључиво на основу ошлтег знања и искуства треба процењивати каузални знача] појединих чинилаца који су деловали у правду настајања последние ( 10 ). Таква оцена, по правилу, не задаје тешкоће у пракси, али су ипак могућн и спорни случајеви. Правка теорија je покушавала да одговори на ова питања настојећи да пружи једну општу теорију о узрочности у кривичном праву или, бар, да постави нека општа правила којих би се требало придржавати при решавању оваквнх случајева. Y вези са тим, оддхах се ложе констатовати да у савремено] кривнчноправно] науди ниједна од ових теорија није општеусвојена, а да најпознатије постојеће теорије и мишљења не додазе у сложении случајевима до истнх закључака. Тако би у конкретном случају, из разматране пресуде, према једним схватањима, радња учиниоца (телесно повређивање) била узрок смрти повреЪене, према друшма, узрок би било одсуство благовременог указивања потребне лекарске помоћн, према трећима и једно и друго, док би према некима решење зависило од тога у којој je мери који од ових услова допринео настајању последице. 6. Према теорији квалитативно! разлнковања услова од узрока, заступаној нарочито од Колера (“), a такође (у различитим варијантама) и од неких других познатијих аутора ( 12 ), по којој треба правши квалитативну раз/шку између узрока који нзазива и услова који доприносе настајању последице, при чему je узрок онај актпвни фактор којн последицу изазива, за разлику од услова који само потпомажу њли омогућавају наступање исте, у конкретном случају би се несумњиво као узрок имала да узме радња учиниоца (телесно повреЬивагье), док би неуказивање благовремене лекарске помоћн било услов који je допринео односно омогућио да узрок произведе последицу. Ао истог би се закључка дошло и применом тзв. теорије равнотеже, заступане нарочито од Бгшдинга ( 13 ), по којој je узрок последице онај услов који je пореметио равнотежу свих оних чгшилаца чија je резултанта била постојеће стање пре покретања каузалног тока збивагьа у правду настајања последице. 7. Према другим схватањима, узрок последице у конкретном случају био би онај друга фактор, тј. одсуство благовремене лекарске помоћи, коjy je било могуће указати и којом би наступайте смрти било спречено. Овакав закључак би произашао из примене теорије адекватне узрочности, заступане нарочито од Криса ( 14 ), према којој je узрок последице она] услов који je адекватан за њено наступање, а то значи онај који нормално и редовно такву последицу нзазива. Ако исгштивани услов није адекватан, тј. ако он иначе такву последицу не изазива, а у конкретном случају je она настала, онда je сигурно да се гьено наступагье има да припише узроч-

(10) Donnedieu de Vabres; Traité de droit criminel et de législation pénale comparée, 3. éd., Paris, 1967, erp. 282.

(it) Kohler: Kausalismus und Urheberschaft. Studien aus dem Strafrecht, 1890, crp. 83.

(12) Mayer: Kausal Zusammenhang zwischen Handlung und Erfolg im Strafrecht; R. Homy. Der Kausalitätsbegriff in der Philosophie und im Strafrecht, 1893.

(13) Binding: Die Normen und ihre Uebertretung, књ. I, str. 112.

(ii) Kries: Ueber die Begriffe der Wahrscheinlichkeit und Möglichkeit und ihre Bedeutung in Strafrecht, Zeitschrift für die gesamte Strafrechtswissenschaft, 9, crp. 528.