Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

283

CVAGKA ПРАКСА

ном дејству неког другог услова, који je проузроковао да у вези са почетним условом у конкретном случају наступи последица која иначе услед дејства само тог фактора не би наступила. Ао истог закључка би се дошло и применрм теорије узрочног разликовања услова према природи хъихових последтща iî времену када су исцувьени академика др Т. Жнвановића ( 15 ), према којој je овакав посредни услов (телесно повређивање у конкретном случају) узрок последице само онда ако je истовремен са конкретним дејством оног другог услова (одсуства благовремене лекарске помоћн), чије je узрочно деловање омогућио односно имао за последицу, што значи да би узрочност постојала ако je у време наношења телесне повреде постојала немогућиост указивања благовремене лекарске помоћи. Међутим, ако се у конкретном случају узме да je указивање лекарске помойн објективно било могуће, али да je из неких касније насталих разлога изостало, онда се прекида каузална веза измеЬу првог услова и последице, и њено наступатье има да се пршшше дејству касније оствареног чиниоца тј. неуказнвању благовремене лекарске помоћи. Према Ортмановој теорији ( 1<! ), по којој je узрок последња вина радња која je деловала у правду настајања последице, такође би у конкретнол! случају то било неблаговремено пружање лекарске помойн, уколико би се оно могло да пршшше у кривицу неком лицу, док би у супротном прва радња ймала значај узрока. 8. Схвахање да се оба услова у питању могу да сматрају као узрок наступеле последице произилазило би из теорије једнаке вредности свих услова, заступане нарочито од Бурија ( 17 ), према којој се као узрок последице има да сматра сваки онај услов без кога последица не би могла да наступи (conditio sine qua non), какав каузални значај у разматраном случају имају оба испитивана услова, па би и један и друга требало да буду сматрани као узроци последице, тј. смрти повређене. 9. Најзад, према неким теоријама и схватањима, решење оваквог проблема зависило би од оцене у којој je мери сваки од наведеиих услова допринео настајању последице. Тако би према Биркмајеровом ( 18 ) схватању узрок последице био онај услов који je највише допринео настајању последице у питању, што би у конкретном случају требало суд да цени, док би према схватању Дурманова ( 19 ) узрок био онај услов који je за настајање исте битан, што би такође у'конкретном случају захтевало сцену суда о битном или небитном характеру сваког од испитиваних узрока у погледу проузроковања крајње последице. 10. Имајући у виду овакву теоријску сложеност проблема, а у одсуству законског решења као и општеприхваћеног схватања у правној теорији и пракси, несумњиво je да у случајевима као што je овај на који ce

(15) Др Т. Живановић: op, cit., стр. 164, и сл.

(io) Ortmann: Zur Lehre vom Kausalzusammenhänge, Goltdammers Archiv für Strafrecht, 24, стр. 99.

(и) Buri: Beiträge zur Theorie des Strafrechts, 1894.

(18) Birkmeyer: Ueber Ursachenbegriff und Kausalzusammenhang im Strafrecht, 1885. стр. 18.

(le) Советское уголовное право, часть общая, Москва, 1962, стр. 130. и сл.