Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

426

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

без обзира да ли се ради о погоршању њеног имовинског стања („економској немогућности”) или о неким другим разлозима (хшр. неизвршење претходних обавеза странака и сл.). „Основаност бојазни” цени се не по њеним разлозима, већ по вероватности изостанка извршења. При тој оцени се, по мишљењу др Голдштајна, мора више водити рачуна о комерциј алним стан дар дима неголи о правним. Мада, понављамо, текст узансе 62 даје основа за такво тумачење, чини нам се да постоји „основана бојазан” да би оно довело до произвольности и претеране арбитрерности у примени ове узансе. Дати уговорној страни право да тумачи понашање друге стране и да из неизвршења претходних чинидби или сличних радњи друге стране извлачи закључке о постојању „основане сумње” (не извесности!) да партнер неће извршити противпрестацију, као и да користи права из узансе 62, значило би унети без обзира што такво закључивање подлеже евентуалној накладно) оцени суда знача) ан елеменат несигурности у уговорне односе. Да неизвршење претходних чинидби једне стране не може бити услов за примену узансе 62, произилази и из чињенице да Опште узансе посебним правилима регулишу правка средства у случају неизвршења извесних претходних чинидби. Тако су правка средства продавца за случа) купчеве доцње са достављањем снецификације предвиђена у узанси 227, и за случа) доцње са достављањем амбалаже у узанси 229. Ова посебна правила не би била потребна, ако би се узанса 62, као опште правило, односила и на поступке дужника ко)и изазивају основану сумњу у његово извршење обавезе. А управо неизвршење таквих претходних чинидби je, чини нам се, поступай дужника који je превасходно подобай да код друге уговорне странке створи основану сумгьу у извршење главне обавезе. Када Опште узансе шг при њиховом неизвршењу не предвиђају општу примену правила узансе 62, онда утолико пре нема места ово) примени при другим, мање евидентним поступцима дужника који би могли створити евентуалну основану сумгъу у извршење његове обавезе. Уосталом, у том смислу се изјаснила и наша судска пракса ( 12 ). Стога сматрамо да примени узансе 62 има места само при променама које су настале у имовгшској ситуацији дужника. Ове промене су у привредним круговима обично општепознате, тако да се могу објективно утврдити и тиме смањити произвољност у тумачењу терхмина „основана су.мња”. Није, према узанси 62, неопходно да те прохмене буду констатоване и извесним формалним процедурама, као што су отварање стечаја ( 13 ), принудно поравнање и санације, већ оне хмогу произлазити из разннх околно-

(12) Према решењу Врховног прнвредног суда Сл-353/56 пропуст једне странке да у уговореном року изврпш претходну чинидбу не даје другој странци право да одустане од уговора, него представ.ъа само основу за одговарајуће померање рока за извршење обавезе странке. ~Сама чињеница да купац није унапред положио куповну цену, а по уговору je био дужан да то учини, ппје дово.ъча да продавац одустане од уговора. Да би се могао користити tilm правом, продавац je дужан да купцу ставп рок за накнадно испуњење те обавезе (Peineibe Ерх. привредног суда, Сл. 125/66 од 28. IV 1955). У истом смислу и пресуда Врховног суда Сл-417/55. (13) Уосталом, отварањем стечаја мења се карактер уговорних обавеза. Све обавезе стечајног дужннка сматрају се доспелим. Поред тога, стечајни дужник може увек одустати од двостраио-теретног уговора који није извршен.