Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

у тренутку закључења уговора. Свакако супротно становиште било би противно начелу поштења и савесности у промету (узанса бр. 3) и правној сигурности. Уосталом, моменат сазнања и чињеница од чијег постојања зависи наступање правне последице из узансе бр. 225 везан je за тренутак закључења уговора, као што je то случај и код осталих правних последица предвиђених у Општим узансама за промет робом које настају као резултат постојања чињеница садржаних у појму околности природа посла (в. узансе бр. 36, 61, 69) ( 20 ). б) Критеријум правних последица протегса рока за извршеьье обавгзе дужника. Уговор код кога из околности посла произилази да je рок нспуњења битан услов уговора раскида се чињеницом наступања доцње (став 1. из. бр. 225), док се уговор у коме се природи посла противи остављање накнадног рока, раскида, према општим правилима, када дужник прими саошптење повериоца да одустаје од уговора (узанса бр. 216). Према томе, у првом случају раскид je примарна последица неизвршегьа дужникове обавезе, а у другом алтернативна, са правом повериоца да захтева извршење престације ( 21 )- У првом случају он наступа ео ipso, док у другом до раскида долази тек изјавом дужника о одустанку од уговора. Самим тим, при раскиду уговора изјавом о одустанку, институт purgatio morae оста je, док je његово постојање при раскиду уговора на начин предвиВен у узанси бр. 225 искључено. Повериочево право да захтева извршење закаснеле чинидбе код уговора код кога из околности посла произилази да je рок битан услов уговора везано je за веома кратак рок („без одлагања”)- То право повериоцу код уговора код кога се природи посла противи остављање накнадног рока за испутьевье стоји на располагању дуже време, све док суд из дужег ћутања повериоца не закључи да je овај одустао од уговора ( 22 ) ( 23 ).

(20) В, наш поменути члаиак, стр. 30—31.

(21) Ст. 3. уз. бр. 209 гласи: »Поверилац може одустати од уговора и не остављајући дужнику накнадни рок, ако му je дужник пре или после истека рока за испуњење већ саопштио да неће испунити своју обавезу, или ако се остављање накнадног рока противи природи посла.«

(22) »Кад купац кроз дуже време не тражи извршење уговора или накнаду штете, продавай може с правом закл>учити да je купац ћугањем одустао од уговора, ако иостоје и друге околности на основу којих се купчевом ћутању може пршшсати значење одустапка од уговора« (Збирка судских одлука, книга I, свеска 1, 1956, одлука бр. 245).

(23) Треба поменути и неке разлике које искл>учиво постоје измгЬу поменутих уговора о куповини и продаји. Код уговора код кога из околности посла произилази да je рок битан услов уговора, купац »без одлагања« има извршити покриће на трећој страни, може захтевати апстрактну штету у висини разлике између уговорне цене и оне која je постојала у моменту протека рока, док код уговора који се раскида пзјавом о одустанку, у који спада и уговор из ст. 3. уз. бр. 209, ону која je постојала првог радног дана по истеку рока, као и да обави куповину за покриће у року дужем од рока одређеног појмом »без одлагања«. Дал>е, када изврпш куповину за покриће, купац мора да обавести продавца без одлагања о условима извршене куповине, док код уговора који се раскида изјавом о одустанку од уговора, купац, према општим правилима, има обавестити продавца упапред о намераваној куповини за по-

439

ПРАВО НА НЕПОСРЕДНИ ОДУСТАНАК ОД УГОВОРА И ПОСЛЕДИЦА ДОДЊЕ