Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Одредити, дакле, крнтеријум за разграничена када ће се у поменутим ситуацијама уговор раскинути у смислу узансе бр. 225 односно 209, ст. 3. О. Y. и за судску праксу je немогуће. Зато нам се чини да je и правка последица дощье предвиВена узансом бр. 209, ст. 3. сувишна. Овом разлогу треба додати и следеће. Исто питанье би се поставило и у немачком праву, уколико би се проширио појам фиксног уговора. Тада би се поставило питанье, када из природе односно околности посла произилази да се има сматрати да je друга странка, уколико извршење прве не уследи о року, овлашћена на одустанак од уговора, према правилима из § 361. у вези са § 355. Н. Г. 3, који у немачком праву нскључује право дужника да изврши дуговану чинидбу по протеку рока када je испуњење уговора услед доцње за другу странку без интереса. Y том случају ова може одустати од уговора без остављања накнадног рока за извршење дуговаые престације, који, међутим, не искључује пуноважност института purgatio morae (став 2. § 326. Н. Г. 3. ( 28 ). И у швајцарском праву један уговор може имати третман посла који регулише и т. 2. и т. 3. чл. 108. швајцарског закона о облигадијама. Тако, према X. Озеру, да ли je уговор фиксни (т. 3) или се ради о уговору код кога je услед доцње дужника извршење облигације постало бескорисно за повериоца (т. 2 чл. 108), зависиће од тога да ли се лакше може доказати да су странке време испуњења посматрале као суштиыски део посла, или да je извршење по протеку рока бескорисно ( 29 ). Према томе, у систему правних последица доцње решења Општих узанси за промет робом, као и решења немачког и швајцарског права,

(28) Према немачком праву, кад je у једном узајамном уговору усаначено да нзвршење обавезе једне странке треба бити извршепо тайно у одређено време или ун\т:ар одређеног рока, друга странка je овлашћена да одустане од уговора ако пзвршење није у одређеио време или унутар одређеног рока уследило (в. § 361. Н Г.З. и § 376. Н.Т.З.). Према томе, да би се могло говорити о фиксном уговору према немачком законодавству потребно je 1) да je одређен чврст рок за извршење уговорне обавезе и 2) да je утаначено да обавеза једне странке треба да буде тачно извршена у том утврЬепом року. Према схватању правые науке и судске праксе, овај други елеменат којим се даје уговору са роком карактер фиксног уговора, .меже бити изричито или прећутно уговорен. Изричито, употребом одређених израза као напр.,фикс, тачно, прецизно или додавањем касаторне клаузуле. Прећутно, кад из природе посла или других околности познатих обема странкама произилази да извршење обавезе после протека рока не може бити сматрано као уговорно (в. A. Finer, F. Bondi, W. Gadow, E. Heinichen, нав. дело, стр. 3—4; C, Cosack, Traité de droit commercial, Pariz, 1904, стр. 288—289; A. Achilles, Bürgerliches Gesetzbuch, Berlin und Leipzig, 1927, коментар уз § 361; Hs Th. Soergl. нав. дело, стр. 544). Правилно je, међутим, мшиљење да je поменутим ставом прошнрсн појам фиксног уговора у односу на садржину прописа §§ 361. и 376. Са тог разлога je и правилан став, који je заузео једном приликом немачки Врховни суд, да карактер фиксног уговора мора да произиђе из уговора, а не из околности посла (в. Reichsgericht in Recht, 1925, No 5, објављено у дисертацији Leontin — Jean Constantinesco, La résolution des contrats synalagma tiques en droit allemand, Париз, 1940, стр. 236). (29) H. Oser, нав. дело, стр. 581.

441

ПРАВО НА НЕПОСРЕДНИ ОДУСТАНАК ОД УГОВОРА И ПОСЛЕДИЦА ДОЦЊЕ