Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОДРЕЂИВАЊЕ КОРИСТОЉУБЉА Y КРИВИЧНОМ ПРАВУ

Y неколико одредаба посебног дела Кривичног законика (чл. 129. ст. 2. 135 ст. 2. т. 3, 194. ст. 2, 196. ст. 2 и 303. ст. 2) мотив користољубља се појављује као конститутиван елеменат тог облика кривичног дела и служи као критеријум апстрактне законске индивидуализације, јер истовремено представља и квалификаторну околност основног кривичног дела. Y оваквим случајевима повећана друштвена опасност учиниоца оцењена je већ од стране самог законодавца знатно строжијом казном (нпр. за основно кривично дело из чл. 194. КЗ одузимање малолетника казна je затвор до једне године, док je за квалифпковано дело учињено из користољубља предвнВена казна строгог затвора до десет година). Због оваквог директног навођења мотива користољубља у Кривичном законику неопходно je, да би се дело квалификовало по том ставу, његово утврђивање и правилно дефинисање. То je утолико неопходније што законодавад није нигде у КЗ прецизирао када се за једно кривично дело може рећи да je извршено из користољубл>а, иако je у општем делу КЗ, у чл. 26. ст. 3, пружио могућност да се за кривична дела учгаьена из користољубља изрекне новчана казна као споредна и онда када није прописана законом, док у посебном делу, као што смо већ навели, у неколико случајева помшье овај мотив. Ипак, могло би се рећи да je законодавад инкриминишући као кривично дело прибављање себи или другом противправне имовинске користи и у наслову га одређујући као злоупотребу службеног положаја или овлашћења из користољубља (чл. 314а) у ствари посредно садржински одредио појам користољубља поистовећујући га са стицањем, себи или другом, противправне имовинске користи. Две грешке се, по нашем мишљењу, крију у оваквом одреВивању користољубља -- изједначење овог мотива са имовинском коришћу и истицање њене противправности. Но како ова одредба није општег карактера, то њену непрецизну формулацију нећемо овде разматрати, него ћелго покушати да реалније одредимо појам користољубља, дајући претходно кратак осврт на његово дефинисање у кривичноправној теорији. 1. Одрећивање користаљубља icao намере прибављања имовинске користи. Најчешће се мотив користољубља у кривичноправној литератури, претежно приликом разматрања кривичног дела квалификованог убиства, изједначује са имовинском коришћу ( 1 ), односно скоро увек ce,

(1) Ј. Таховаћ, Коментар кривичног законика, 1962, стр. 266; В. Златарић, Крнвични законик у практично] примјени, 1958, II св., стр. 80, Т. Живановић, Основы кривичног права, посебни део, књ., I, 1938, стр. 21; F. v. Liszt, Lehrbuch des Deutschen Strafrechts, 1911, str. 381.