Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

448

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

с обзиром на циљ да се имовинска добит стекне, или чшьеншху да je она заиста стечена аутоматски закључује да je j едино користољубље мотивационо деловало. Међутим, када се анализира крнвино дело крађе или имовинска кривична дела уохппте {-), односно кривична дела за која се тражи камера прнбављања имовинске користи ("), исти аутори и присталиде наведеног одређивања појма користољубља истину закључак да се као разлог стицања имовинске користи могу појавити и други мотиви. Чини нам се да je до овако различию схваћеног мотива користољубља код истих аутора дошло због тога што се у анализи овог мотива није настојало да одреди његов општи појам који би обухватио сва кривична дела без обзира на њихов нападни објект, већ су посматрана само поједина кривична дела, па je и сама њихова природа, па нашем мншљењу, утицала на одређивање користољубља. Тако се код кривичыог дела убиства као најтежег напада на личност, у случају да je циљ био добијање неке матери јалне користи, закључивало увек о користољубљу, док се код кривичних дела код којих je нападни објект имовина, претпостављала могућност да делују и неки друга мотиви. Да ли je, можда, природа дела, тј. постојање велике несразмере између вредности коју представља живот човека и имовинске користи чијем се стицању тежи, утицала да се код убиства у циљу добијања имовинске користи искључује деловање неких других мотива, док се код имовинских кривичних дела таква могућносг претпоставља? Овако различите одређивање користол>убл>а код појединих кривичних дела произнлази из негативне опеке, неодобравања ссуде и поступка једне .личности која се због новца или неке друге користи не устручава да лиши живота другу. Међутим, да ли се иза те имовинске користи, а поготово ако je она симболично мала да се једва може говорили о користолубљу ( 4 ), крије неки друга мотив? То би могао да буде нарочито сентимент као сложеније осећање, јер управо убиства најчешће решавају оне најуже интерперсоналне односе у којима су личности меВусобно повезане не само имовинском зависношћу већ и љубављу (љубомора) и другим осећањима, и где често и жртва својим понашањем, не caiMO у тренутку извршења, доприноси самом извршењу дела. „Мотиви убиства не само да указују на учиниоца, већ у многим случајевима указују и на однос, и могу се схватити само кроз стална међусобна деловања која формирају мотив односно уклањају инхибиције (сметње). Мотиви не настају у вакууму. Они су узроковани, као што и узрокују. Један од ових узрока често je личност, односно став жртве” ( 3 ). Чињеница да се извршењем убиства разрешавају и нека имовинска питања, јер скоро сва убиства повлаче и одре Вене имовинскоправне последние (нпр. престанак законски обавезног или необавезног издржавања), не сме да наведе на помисао да je у сваком од тих случајева убиство извршено из користољублза, што би се, управо по овако одреВеном кори-

(2) Таховић, нав. дело, стр. 388. (3) Златарић, нав. дело, стр. 128.

(4) H. V. Heutig; Zur Psychologie der Einzeldelikte, И, стр. 48.

(s) H. V. Heutig; The Criminal and His Victims, New Haven, Yale University Press, 1948, стр. 397.