Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

449

ОДРЕБИВАЊЕ КОРИСТОЉУБЉА У КРИВИЧНОМ ПРАВУ

стољублту које ce крије иза сваке могућности добијања материјалне користи, могло да закључи. Пошто je та могућност а не истовременост добијања материјалне користи и извршења дела управо за убиство карактеристична, треба опрезно у сваном конкретном случају прилазити испитивању побуда. Отуда у свим случајевима убиства, и нарочито њих, треба свестрано размотрихи све околности да би ce правилно извео закључак о мотиву користољубља, јер je код убиства, за разлику од деликата код којих je заштитни и нападни објект имовина, та емодионална веза (љубавна, сродничка, суседска), око које се ствара интерперсонални однос између учинноца и жртве, често извор оних мотива који су из привидног користољубља јаче мотивационо деловали. По нашем лшшљењу треба у сваком поједином случају разликоватн, нарочито у ситуацији остварене имовинске користи, временски моменат јављања и задовољења користољубља. Лко je једино оно, или удружено са другим побудама, навело учиниоца на извршење кривичног дела, правно квалификовано, постоји убиство из користољубља. МеВутим, у случајевима у којима се користољубље активира у личности (личност га постаје свесна, одн. тежи његовом задовољењу) и реалнзује у стварности после извршеног убиства (нпр. после лишења живота мотивисаног осветом, учинилад у стану жртве случајно открива драгоцености које и одузима) постоји, по нашем мишљењу, увек реалии стицај кривичног дела убиства и краВе. С друге стране, мала, незнатна имовинска корист остварена убиством не може и не треба да завара траг правих психичких покретача дела и да наведе на закључак да je увек користољубље у питању (°). Други je случај ако je учинилац убиства тежио и планирао стидање знатније имовинске користи, а остварио je само делимично или ни je уопште, Y том случају ипак постоји убиство из користољубља, јер за његову квалификацију није битно остварење имовинске користи већ побуда да се она оствари, найме, док имовинска корист указује вшпе на одреВени спољапгњи ефекат, користољубље je, као психички фактор, унунутрапиьи покретач ( 7 ). 2. Одрећивање користољубља као безобзирне егоистичке тежње. Поред раније наведеног, у зависности од врсте кривичног дела различито тумаченог мотива користољубља, у кривичноправној теорији налазимо и такву интерпретацију по којој користољублзе није оличено само у нмовинској користи или намери да се она стекне, већ се одликује и неким

(6) Y том смислу се и у образложешу пресуде Врховног суда HP Србије (Кж 695/61) истине знача) временског фактора за квалификацију мотива користољубља: »Из образложења првостепене пресуде види се да je првостепени суд стао на становиште да се оитужени није руководио користољубљем приликом извршења убиства. Ово становиште je правилно и поред утврђене чињенице да je опт. после пзвршења убиства узео новац усијене К, и нети прикрио. Правилност овог схватања je у томе што се опт. одлучио на узимање новца, прикривање истог и каснијег евентуалног трошења тек после убиства, те се не иоже узети да je опт. делао из користољубл>а. . . Према томе, првостепени суд правилно поставл,а разлику измеЬу користол.убл>а као мотива који претходи извршењу дела као свог произвола, и понашања према новцу убијене, настало.« стицајем околностн.«

(т) Fuld, Das Motiv im deutschen Strafrechtgesetzbuche, Goldammer’s Archiv, XXXI, стр. 324. О различи измеЬу имовинске користи и мотива користољубља ювори и A. Thomsen »Untersuchungen über den Begriff des Verbrechensmotivs. München, 1902, стр. 288.