Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

452

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кривичног дела (нпр. камера стицагьа имовинске корисхи), већ његове генезе, односно на томе да ли се учинилац на дело одлучио због нескривљене незадовољене и неопходне потребе, која не мора бити искључиво новчане природе (нпр. исплата дута), али се новчано може изразити (нпр. новад за неодложни пут) или из чисте жеље за имовинском коришћу. О мотиву се због тога, као разлогу стицања имовинске користи, може правилно закључити тек спецификацијом потреба које треба задовољити, или на основу њиховог одсуства у случају чисте желе за добитком ( 15 ). Тако би се, по нашем мишљењу, оно што многи аутори уместо користолубла код имовинских кривичних дела наводе тешко имовно стаже, не одређујући и које психичко стање односно мотив они изазивају, могло одредити као: мотив за стицањем ради задоволења неопходних животних потреба и мотив за стицањем ради задоволења тренутне (изненадне) неопходне потребе. Остали мотиви за стицањем мотив за стицањем ради вођења лаког живота, ради задоволења страсти, перед тога што уместо користолубл>а откривају праве мотиве (нпр. сексуални мотив, коцкарску или карташку страст) указују и на мере које у поступку ресоцијализације треба при-Iмењивати (нпр. развијање радних навика, лечење алкохолизма и друге). Пошто се код кривичног дела убиства не чини директно напад на имовину него на личност, то се често и нема одређена представа о циљу у коме се имовинска корист стиче, дакле о спецификованој потреби, већ мотивационо делује чисто бескрупулозна жеља за добитком. Наиме, код овог кривичног дела добијање матери]алне користи je удалено, а не истовремено са моментом извршења (као нпр. крађе животних намирница) па већ само то одлагање не указује на неопходност задовољења потребе ако je она постојала, или указује на чисту желу за добитком који ће се тек касније распореднти за одређене потребе, којих увек и има. Отуда се код кривичног дела убиства чешће њего код имовинских кривичних дела јавла користолубле као чист мотив за стицањем имовинске користи, независно од тога да ли се она добија одмах или не, без одређених потреба које су мотивационо деловале, подударајући се често с нестрпљењем да се добије и иначе по правним нормама остварлива имовинска корнет (нпр. убиство ради добијања наследства или премије по уговору о доживотном издржавању, убиство другог наследника ради повећања наследног дела и др.). Y случају да je та потреба заснована на праву не би се могло говорит о користолублу ( 16 ), па би се отуда имовинска корист, којој се тежи,

(is) О форми социјалне нужности мотива користол>убл>а, али не и социјалне днференцијације мотива за стнцањем имовинске корысти, о којој je овде реч, говори и Суботкћ, нав. дело, стр. 238. (16) Welzel такође сматра да учинилац не делу je из користол>усл»а ако имэ правый захтев на имовинску корне г, H. Welzel, Das Deutsche Strafrecht, 9. Aufl. 1965, стр. 256. Противправност искоршићавања туЬег иметка истиче и Суботић, нав. дело, сгр. 236. Супротан став заузима Златарић, наводећи да онај који убија свог дужника да му одузме новац н тако наплати свој дуг поступа из користољубља. Међутим, у сличној ситуацији оправдаиог потраживања, убнство крадл>нвца који трчы са украденом ствари у цил>у да ce спречи губитак стварн, исти аутор нешра убиство из користољуиља, нав. дело, стр. 81. Т. Живановић такође сматра да није потребно да je намеравана корист противправна код убмства (нав. дело, стр. 21), док je противправност код преваре потребна (пав. дело, I, 1939, стр. 139), наравно ако се ради о користољубивој превари.