Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

460

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вати предузећа, установе, заводи и ел.” С 1 ). Овај појам je утврВен на основу јединства друштвено-економског положаја човека и тиме друштвено-политичке суштине разних типова и облика радних организација. Под појмом радне организације подразумевају се како предузећа и друге социјалистичке привредне организације (банке, задруге, трговинске и занатске радње итд.) тако и установе и друге организације које врше делатности у области образованна, културе, здравља, социјалне зашхите и других друштвешгх служби” ( 2 ). Тако се радна организација појављује као генус, сводни појам за све организације удруженог рада и самоуправл>ања, као последица јединственог друштвено-економског положаја човека. Као таква она je самостална и самоуправна организација. Међутим, радне организације чине само један део нашег друштвеног механизма. Y њему се радне организације развијају у правду друштвених тела, али још увек имају својства, обележја по којима не могу представљати праве друштвене организације. Чак и кад би биле потпуно друштвене организације и тада би биле делови једне друштвене целине и као такве имале би одређен однос, права и дужности. Y том правцу подруштвљавања радних организација, одвајања од државиог механизма и у постојању самосталних и самоуправних организација, радне организације као делови једне целине имају и одређен степей самосталности и самоуправност. Њихова самосталност и самоуправност не могу се схватит у апсолухном смислу, оне се не могу схватит као организације које су потпуно самосталне и самоуправне, као потпуно одвојени делови од целгше и од државних органа. Може се, тачније речено, говорит о степену самосталности и самоуправност у оквиру јединствене целине државног и друштвеног система. Поред тога, радне организадије су генерички појам за све организације удруженог рада и самоуправљања, појам који je настао на основу ј единства друштвено-економског положаја човека и тиме друштвено-политичке суштине разних типова и облика радних организација. Радне организацнје се појављују у разним областима друштвене активности: привреди, образовању, култури и другим друштвеним службама. Све ове делатности немају исти положај и значај у држави и друштву. Оне имају и различила својства. Све ово ће условити и одређену врсту и облик радних организација, али и одређени облик и степей самоуправљања и самосталности. 3. Самосталност и самоуправност радних организација могу се посматрати не само у односу на државне органе већ и шире, и у односу на друге друштвене и друге организације у држави, кар и у односу на грађане и лица која се користе услугама радшгх оргагшзадија. Може се посматрати колико су радне организаиије самосталне у односу на ова лица и тела. МсЬутйм, самосталност и самоуправност радних организација најболзе се показују у односу на државне органе. Ту je суштина самосталности и самоуправност. Све осхало у ствари произилази из ових односа. Стога ћемо приказахи самосталност и салюуправност радних организација кроз односе између државних органа и радних организација.

(1) и (2) Преднацрт Устава СФРЈ (образложетье Преднацрта), Београд, Комунист, 1962, стр. 133 и 134.