Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

461

ПРИЛОЗИ

II

Основна карактернстика односа измеВу државних органа и радних организација јесте да се они заснивају на међусобним правима и обавезама прописаннм и обезбеВеним не само друштвеним и политичким средсхвима него и правним. Тако да државни органи, којн се појављују као јача страна у том односу, с обзиром на положај у држави н друштву, нису неограничени, већ су у једном правном односу према радним организацијама. Државни органи доносе прописе, али они обавезују и државне органе. Према радним организацијама државни органи имају само она права и обавезе које су прописане. Радне организације имају ради обезбеВења својих самоуправных и других права одређена правна средства и код највнших органа. Тако самосталност и самоуправност радних организација на данаппьем степену гьиховог развоја представљају не само друштвено-политички већ и правки одною. Односи измеВу државних органа и радних организација могу бити врло различит и многобројни. Задржаћемо се само на најважнијима, који су од битног утицаја на самосталност и самоуправност радних организација. 1. Државни органи се појављују према радним организации ама пре свега као оснивачи. Радне организације могу оснивати и саме радне организаднје, друге организације, Јмесне заједнице, . друштвено-политичке организације, па и сами граВани. Али, на данаппьем степену нашег развоја, друштвено-политичка заједница je основни и најважнији оснивач радних организација, и то како у области привреде тако и у друштвеним службама. То долази због планирагьа и усмеравања свих делатности, као и располагала највећим материјалшш средствима од стране друштвено-политичких заједница. Кад je друштвено-политичка заједница оснивач, у оснивању се у ствари појављује државни орган, орган друштвено-политичке заједнице, и то по правилу скупштина а изузетно полнтичко-извршни орган. Али и кад радну организацију оснива друго тело (радпа или друга организација итд.), а .нарочито граВани, утицај државних органа je велик. Тако, законом се може одредихи да граВани не могу оснивати предузећа одреБених делатности, да je за оснивање предузећа одреВених делатности од стране граБана потребна сагласност државног органа, итд. Приликом оснивања радне организације одреБује се врста радне организације, њена делатност, материјална средства, стварају обавезе према оснивачу, итд., што може да утиче на самосталност и самоуправност радне организације. Тако државни органи joui од самог оснивања радне организације имају приличан утицај на њу. Taj се утицај развија и даље. Наравно да средства и степей утицаја нису исти код свих радних организација и да се овај мења у даљем раду радних организација. Али радна организација мора да обавл>а своју делатност и задатке ради којих je и основана. Y погледу привредних организација државни органи ће касније, по оснивању, дејствовати економским мерама и мерама тржишта, док he npCiMa установама ко je врше друштвене службе утицај државних органа бити много већи и неће се заснивати на економским мерама и средствима. Исто тако, биће разлике и у погледу радних организадија које врше де-