Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

латност или послове од посебног друштвеног интереса, без обзира да ли су у питану привреда (предуэеВа и друге привредне организације) или друштвене службе (установе или друге организације). Мада су према позитивном законодавству само радне организације од посебног друштвеног интереса у области друштвених служби, али, с друге стране у друштвеним служоама могу бити и радне организације које не врше делатност или послове од посебног друштвеног интереса (њих има врло мало). Према радним организацијама које врше делатност или послове од посебног друштвеног интереса утицај државних органа огледаће се и после оснивања више у управ л>ану, у доиошењу аката и другим видовима. С друге стране, оно што je значајно за самосталност и самоуправност радних организација; њихово оснивање, услови за оснивагье и друто, могу се регулисати само законом. Иако законе доносе државни органи (Савезна скупштина и републичке скупштине), они обавезују и ове скупштине и све остале државне органе, што je значајно за самосталност и самоуправност радних организација. Исто стоји ствар и у погледу других статусних питана радне организације; спајања, припајања, поделе, осамостаљивана или издвајања појединих делова радне организације и др. Само законом се могу прописати услови за решавање ових статусних питана. Y погледу укидана и принудне управе Уставом су одреБени услови, чија je даља разрада препуштена законима. Међутим, постоји разлика измеБу радних организација, привредних организација и установа. Тако, привредна организадија може да буде укинута ако није у могућносги да обнавља средства за производну и друга средства рада којима управља, ш да испунава друге законом одреБене обавезе, а установа само ако не испунава услове одреБене законом, или ако нема услова за вршење своје делатности ( 3 ). Регулисане статусних питана радних организација и разлнковане између радних организација у овим питањљма већ указује на одређену самосталност и самоуправност ових организација с једне стране, као и на разликоване односно градацију у тој самосталности и самоуправности између радних организација, с друге стране. 2. Једном основана, радна организација у својој делатности ужива одреБену самосталност која се одражава на све нене односе и послове. Колика Бе та самосталност бити, зависиће од овлашћења која државни органи буду пренели на радне организације, као и од контроле државних органа. Најбитнија овлашћења би била: 1) овлашћења у погледу организована и вршена делатности радне организације; 2) овлашћења у погледу управл.ана ради ом организацијом; 3) овлашћена имовинске и финансијске природе; 4) овлашћена у погледу регулнсана унутрашних односа, посебно радних односа и расподеле дохотка;

(з) Чл. 18. Устава СФРЈ. У слови за престанак предузећа и установа прописаны су Основным законом о предузећима, Основным законом о установама и другим про!ШСlша о по■јединим радним организадијама. У тим пронисима се виды п разликоватье услова у случају престанка предузећа и установа.

462

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА