Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

463

ПРИЛОЗИ

-5) овлашћења y погледу доношеља самоуправних нормативних аката радне органпзације; 6) вршење јавних овлашћења од стране радне организације и 7) овлашћења у погледу вршеља контроле од стране саме радне организације унутрашње контроле. Сва ова овлашћења нису у истом степену пренета на све радне организације, и то утиче на степей самосталности и самоуправности радних организација. 1) Y погледу организована и вршења своје делатности радне оргашгзације уживају приличну самосталност. Скоро свим радним органнзацијама je дато овлашћење да самостално организују своју делатност и да Je сами врше. Поготово стога што се свака делатност одликује посебнолг стручношћу. Утицај државних органа je овде врло мали. Он се своди на коордннирагье и усмеравагье, на повезивање тих разноврсних послова. Y том правцу државни органи могу помагати радним организацијама. Помоћ се може пружати чак и приликом обављања стручних послова, наравне само од стране одребених државних органа. То су обично органи државне управе. Међутим, и у овој области може да дође до јачег утицаја државних органа, што се може да одрази на самосталност радних организации а. Y области друштвених служби (образовања, културе, здравља нтд.) утицај државшах органа je већи него што je то случај у области привреде. МеЬутим, и у области привреде долази до различитог утицаја код појединих делатности. Тако, код комуналних делатности тај утицај je већи него код других привредних делатности. Код радних организација icoje врше делатност или послове од посебног друштвеног интереса, без обзира да ли je то у привреди или друштвеним службами, тј утицај je већи. Поред тога, државни органи могу радним организацијама постављати извесне задатке и додељивати одређене послове, што може у извесној мери утицати на организацију и делатност радне организације. 2) Y погледу управљања радном организацијом полази се од непосредног управљања као најчистијег демократског и самоуправног облика. МеЬутим, пошто се овај облик не може применити увек, то се предвиђа посредан облик, управљање преко представничких органа; радничког савета, управног одбора и директора или одговарајућих органа. Y радничком савету и управном одбору самоуправљање je јако изражено. Сами радни људи одреЬене организације бирају чланове органа управ/ьагьа без учешћа са стране, ван радне организаций е. МеЬутим, у погледу управљања постоје разлике код радних организација које врше делатност или послове од посебног друштвеног интереса. Код њнх у управљању, поред чланова радне заједнице, учествују и представници друштвене заједнице (заинтересовани грабани и представинци заинтересованих организација и друштвене заједнице). Тако се појављују и представници државних органа, скупштина друштвено-политичких заједница. На овај начин самоуправлање, схваћено у смислу управљања само од стране радних људи организације, трпи извесна ограничегьа.Самоуправл>ање добија овде шири смисао, јер у управљању учествују и друга, пред-