Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

464

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ставш-щи друштвене заједнице, Преко представцика скупштина друштвеыо-политичких заједница државни органи могу вршити и известан утицај. Међутим, у пракси тај утицај je доста слаб и у вези с тим постављају се многа питања, од којих je основно да ли je са овим представшщима омогућено остваривање посебног друштвеног интереса који треба да се реализује приликом вршења ових послова. С друге стране, треба додати да се са овим представшщима не ограничавају она најосиовннја права самоуправљања, као што су организација рада и расподела дохотка, пошто у одлучивању о овим пословима представници друштвене заједнице не учествују. Тако се може закључити да радне организације имају ггуно самоуправно право у погледу формирања и рада органа управљања. Слично je и у погледу именовања индивндуалног органа (директора односно одговарајућег органа). Њега именује раднички савет на предлог конкурсне комисије. Ову комисију чине представници радне организације ж и општине односно друге друштвено-политичке заједнице. Преко државног органа општине могућ je известан утицај, али je он слаб с обзиром на састав комисије и на то да именовање врши раднички савет. Међутим, законом се може одредити и друкчији начин именовања овог органа у радним организацијама које врше делатност или послове од посебног друштвеног интереса, што ствара могућност да ово лице буде гшеновано и ид стране државног органа. Тако се у том случају утицај државног органа може осетити много јаче. Међутим, у позитивном праву има случајева да индивидуални орган бирају и сви чланови радне заједнице. 3) Овлашћења имовинске и финансијске природе су најбитнија за садржину и остварење самоуправних права и самосталности радних организација. С обзиром да државни органи (скупштине друштвено- политичких заједница) располажу највећим материјалшш средствима и додељују их радним организацијама, то се и утица ј државних органа више осећа. Ако радна организација самостално остварује финансијска средства непосредном наплатом својих произвола, услуга и других чинидби, онда су самосталност и самоуправност много веће. Сасвим je други случај ако се финансирање радних организација врши од стране друштвеног фонда или чак из буџета друштвено-политичке заједнхше, што се појављује нарочито код установа ко je врше делатност или послове од посебног друштвеног интереса. Ту се самосталност и самоуправност далеко спорије развијају, па чак и сама основна делатност радне организације. Ово нарочито важи ако нема довољно финансијскнх средстава. 4) Y погледу регулисања унутрашњих односа и посебно радних односа, радне организације уживају врло велика самоуправна права. Чак и у радним организацијама које врше делатност или послове од посебног друштвеног интереса о организации рада и расподели дохотка одлучују само чланови радне заједнице радне организације. Ошг су само дужни да ускладе своје прописе са прописнма државннх органа. Међутим, већ у погледу расподеле дохотка, као једне врете унутрашњих односа, све радне организаднје нису у петом положају. Док су магье-више све у истом односу према државним органима (скушптинама друштвено-политичких заједница) у погледу одређених фондова и допри-