Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

465

ПРИЛОЗИ

носа друштвеној заједницн, у погледу расподеле укупног дохотка, дотле je њнхов положај прилично различит кад je у питању расподела личних доходака. Ова расподела зависи умногоме од начина финансирања радне организације. Радна организација ће много самосталније вршити расподелу личних доходака ако je до финансијских средстава дохпла непосредном наплатом својих цроизвода и услуга, него ако се финансира из буџета друштвено-политичке заједиице iîah друштвеног фонда, поготово ако нема довољно финансијских средстава. Тако ce може појавити приличаи утицај државних органа било непосредно било посредно преко друштвених фондова. Најзад, утицај државних органа на радне организације у целиии може да буде јачи уколико ce радним организацијама поставе веће финансијске обавезе према држави, што се наравне негативно одражава на самосталност и самоуправност организације. 5) Радне организације имају врло велика овлашћења у погледу доношена самоуправних нормативних аката. Број тих аката je знатан. Радна организација доноси: статут, правилнике, одлуке, планове, програме итд. Поред правних аката радне организације доносе и ванправне: препоруке и смернице. Иако правни акти радних оргагшзација нису у правом, класнчном смцслу правни, јер њих доносе тела која нису државни органи већ друштвени, њима се регулишу унутрашњи односи организације итд., ипак ти акти још носе обележја правних аката. Број ових аката je далеко већи од ванправних. Радне организације, које ce све више развијају y друштвена тела, морале би да много више своје односе развијају кроз ванправне акте. Утицај државних органа у доношењу самоуправних нормативних аката радних организација пре свега се огледа у томе што ови акти морају бита у сагласности са нормативним актима државних органа. Државни органи могу својим актима овластити радне организације на мању или већу нормативну делатност, што се, наравно, одражава на самосталност и самоуправност радних организација. То важи како за правке тако и за ванправне акте, пошто сваки систем тражи одређену законитост и складност виших и нижих норми и аката, једну закониту целину. Ааље се утицај државшгх органа може појављивати поводом одреЂених аката и одр ей ених радних организација. Тако се статут радне организације пре коначног усвајања подноси на разматрање огпитинској скупштини или скупштини републике или друге друштвено-полйтичке заједнице. Аруги општи акти (правилшщи и др.) не подлежу разматрању. МеВутим, законом се може утврдити обавеза доношења појединих општих аката радних организација и поступай за доношење статута и других општих аката, и могу се предвидети одређена овлашћења надлежног органа друштвено-политичке заједнице у погледу давања потврде или сагласности на статут ш друге опште акте у целини или на поједине њихове делове ( 4 ). Y овом другом случају утицај државног органа je много већи, jep разматрање има карактер договора, претходног утицаја, ванправног дејства које правно не обавезује и не утиче на примену акта. Међутим, потврда, сагласност условљава примену акта. Акт се не може применити иако je

(4) Чл. 91. Устава СФРЈ.