Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

466

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

донет, ако није дата потврда, сагласност. Устав не везује давање потврде, сагласности за одреЬене радне организације, иако то у другим случајевима чини, већ оставља да се то одреди законом. Y позитивном праву одређено je давање потврде на статут како за установе тако и за неке привредне организације. 6) Радна организација може вршити и јавна овлашћења, те у појединим стварима решавати о правима и обавезама, или на основу закона примењивати мере принуде или ограниченна. Y овом случају радна организација се не развија у правду друштвеног тела, већ прима све особине државног органа. 7) Радним организацијама je дата потпуна слобода у стварању унутрашње контроле. Y развоју самосталности и самоуправности радне организације могу ову контролу све више развијати. Она може бити и чисто друштвена, алн се може развијати и у правду стручне, правне контроле. Она, наравно, не треба да се издигне пзнад органа управљања и да им буде наредбодавно тело, већ да буде њихов сарадник и помагач. Преко ове контроле може се остваривати и сарадња свих државних органа у правду указивања помоћи и отклањања свих незаконитости и неправилносги. 3. Односи између државних органа и радних организација, те самосталност и самоуправност радних организација, нарочито се огледају у надзору који врше државни органи над радним организацијама. Иако су радне организације добиле прилична овлашћења и постале самосталне и самоуправне, ипак су оне делови једног јединственог друштвено-политичког система. Према томе, радне организације морају бити повезане са осталим телима у тој целини и своју делатност усмеравати и вршити у складу са задацима и циљевима целине. Даље, самосталност и самоуправност, као и целокупна активност радних организација морају бити у складу са законитошћу. Принцип законитости мора бити основни принцип у раду свих органа и организадија, па и радних организација. То јединство целине друштвено-политичког система и пршицш законитости остварују се контролом државних органа над свим деловима, па и над радном организацијом. Међутим, и тя односи се заснивају на прописаним меВусобним правима и обавезама државних органа и радних организација. Самосталност и самоуправност радних организација су обезбеЬене пре свега тиме што државни органи имају према радним организацијама само она права која су прописана, а затим и тиме, што радне организације ради эаштите својих права имају разна средства којима увек могу обезбедити заштиту самоуправних и других права. Y вршењу контроле над радном организацнјом могу се појављивати скоро сви државни органи, почев од скупштина друштвено-политичких заједница па до најнижег органа државне управе и општинског суда. Затим, контрола по предмету, средствима, дејству, методима итд. може бити друштвена, правка, стручка, контрола законитости, контрола опшхих аката, појединачних аката итд. Ради разматрања нашег проблема самосталности и самоуправности радних организција, задржаћемо се само на оним државним органима који врше контролу и на најбитнијим обележјнма појединих врста контроле.