Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

472

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

I

Право на рад подразумева да одређена друштвена заједница (социјалистичка држава) сваком граЬанину који борави на њеној територији има да осигура запослење према његовим физичким и интелектуалним способностима, у цил,у обезбеђења егзистенције. Ову дефнницију je изразио, перед уставных текстова и теоријског концепта других социјалистичких држава, на известан начин и Устав СФРЈ у глави 111, чл. 36 ( 3 ). Да би се добио потпунији увид у садржину појма права на рад у социјалистичким државама, потребно je додати како теоријски приказ ( 4 ) тако и приказати нормативно стање, како би се извукли објективнији закључци. Најме, ми смо у овој глави покушали да истакнемо сумаран појам права на рад, и то je учињено из разлога што многи уставы, који иначе регулштту ову категорију, не дају псјамну дефшшцију права на рад, а уосталом, такву одредбу не даје ни Устав СФРЈ ( 5 ). То je можда био један

(3) Поменути члан гласи; »Зајамчени су право на рад и слобода рада. Аруштвена заједница ствара све повољније услове за остваривање права на рад, нарочито развијањем производних снага и материјалне основе других друштвених делатности, као и старањем о интересу радног човека у погледу рада. Свако слободно бира своје занимагье и загюслевье. Забрањен je пркнудни рад. Сваком грађанику су подједнаки.м условима доступна свако радио место и свака функција у .друштву. Радни однос може престати портив воље радника само под условом и на начин који су одреВени савезним законом. Зајамч\је се, под условпма одређеним законом, право на материјално обезбеђење за време привремене незапослености. Права стечена на основу рада неотуђива су. Друштвена заједница ствара услове за оспособграђана који нису потпуно способни за рад, као и услове за њихово одговарајуће запослење. Грађанима који су неспособни за рад, a немају средстава потребних за издржавање, друштвена заједница пружа помоћ. Ко пеВе да ради а способан je за рад, не ужпва права и друштвену заштиту који припадају човеку на основу рада.« (4) Године 1905. Лењин je, оцењујући руску револуцију 1905, ана.шзирао и се.ъачко питање и у оквиру те анализе дао неколико значајних теоретских папомена о праву на рал. Наиме, по усвајању општег права гласа у царистичкој Русији, у Дом (парламент) су дошли и представници сељачких маса. Партија трудовика je, измеВу осталих захтева, поставила и право на рад за сељачко становништво. Вођи трудовика су говорили: »право на земл»у je и право на рад«. Критикујући оваква схватања, Лењин je писао: »Ова тирада, типична за једног трудовика, намеће нам запета једно интересантно питатье. 'Постојн ля икаква разлика између тих речи о праву на рад и речи француских малограђанских демократа из 1848. године о праву на рад. . . Право на рад француског радника из прве половине XIX века je представљало жел»у за успостављањем ситне производње на бази начела кооперације, социјализма и сл., што je било економски немогуће. Право на рад руског сељака XX века, меБутим, изражава жел>у за успостављањем ситне сељачке производње на национализованој землш. То je економски, међутим, сасвим немогупе. Y праву на рад руског к.мета XX века je извор лажче социјалистичке теорије реална буржоаска садржина. А у праву на рад француског грађанииа и радника прве половине XIX века нема ничег осим лажне социјалистнчке теорије.« (В. И. Лењин, Сочиненија, том И, 1930, стр. 471—5). Након октобарске револуције у првој соиијалистичкој земљи, у »Кодексу РСФСР« од 10. XII 1918. године, право на рад je било поменуто додушс, у ограниченом обиму, jep je тек ликвидацијом незапослености око 1930. године оно зајамчено чланом 118. Устава од 6. XII 1936. (ГраЬанп СССР имају право на рад, тј. право да добију и загарантован посао, са платом за рад према његовој количики и каквоћи« ) и под његовим утицајем парламент у многим земљама су били принуВени па низ либерал них усгупака. (5) Изузев Устава СССР и Кодекса о раду ДР Немачке. Устав СССР у свом ч\анку 118, ст. 1, дефинише право на рад као » право на добнјање зајемченог посла с матом за рад према колинини и каквоћи« (подвукао П. Р.). Кодекс о раду, пак, ДР Немачке нормирао je право на рад ставом: »Сви граЬани пмају право на рад. Оно се састоји у праву на радио место, на једнаку награду за једнак радни учинак, на награВивање према количинн