Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

474

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

човек био би препуштен апсолутној економској несигурности, а тиме и социјалној беди. Разуме се, ово je тачно само уз извесну меру апстракције, али начелно примедба стоји. С друге стране, дужносх je заједнице и свих њених облика, особито комуне и радне организације (jep je ова последња носилац удруженог рада), да стварају материјалне и друге у слове за оживљавање права на рад. Отуда je ово право у фази у којој оно данас постоји право у датим материјшгним условима. Мећутим, да je гарантией коју друштво даје таквог характера и тог обима, виды се и по томе што појединац може, по правилу, слободио добыта запослење које одговара ььеговим струйным и личным способностима односно могућностима, и то запослење које ће му обезбећивати материјалне принадлежности у складу с квалитетом и квантитетом његовог рада. Уз то, „прво политично право” социјализма у Југославији право на самауправљање, као свој предуслов за остварење има право на рад, с обзиром да једино грађани у радном односу остварују то право, те су стога ова два права на свој начин повезана. Ту мисао Устав СФРЈ изражава у члану 9, став 6, кад каже: самоуправљање у радној организацији обухвата нарочито право и дужност радних л>уди да одлучују о ступаььу радних дуди у радну органнзацију, о престанку њиховог рада и о другим меЬусобним односима. Y томе треба тражити логичност битно квалитетних односа у поставл>ању и решавању овога проблема. Све то указује да рад, вредност рада и положај данаппьег човека добијају нов израз. Отуда се у новим условима друштвене својине и радничког самоуправљања у основы мења природа и характер рада. С тим променама у битноме се изменио и радии однос. Чшьеница да се право на рад појављује у ова два облика у теорији и пракси социјалистичких држава произнлази из следећих момената: а) први облик повезивања произвођача у социјалистичкој држави одвија се у условима државне својине, где фактички држава има монопол контроле над распоређивањем рада, то јест, врши планску дистрибуцију радне снаге; б) такав (етатистички) облик појма права на рад (будући да je производ одређеног облика поседовања) особеност je социјалистичког друштва на одређеном степену његовог развитка; но, он еволуира, разуме се, сходно променама у својинскнм односима, односно развитком производних снага и продукционих односа ка другом вишем облику, који екотлицитно садржи, поред осталог, слободу рада; у противном, доводи се у питање објективни положа ј и стварна улога непосредног произвођача у содијализму. Па основу овога може се рећи да: 1) Ако се право на рад схвати као загарантован унапред планиран посао, то онда одражава перманентну „оријентацију радне снаге према кадионалном привредном плану” па тако треба разумети и често подвлачену девизу о „ликвндадији незапослености” у тим земљама ( Е );

(9) Но и поред тога региструје се број незапослених. Покажимо тај проблем у ретроспективы (у цифрама), па пример, у СССР-y. Статнстичка служба регнстровала je у СССР-у 1925. године 992.900 незапослених радника, 1926. године 1,182.500, а 1928. године 1,576.000 незапослених радника. Међутим, незапослсиост je у СССР-у шпчезла тек 1931. године, пошто je ликвидирано приватно власништво. (Е. Varga, Two Systems, London, 1939, p. 84). И данас у СССР-у и другим социјалистичким земљама бележи се појава незапослености. (Опт. видети;